Davidova velikodušnost prema Šaulu

¹David ode s tog mjesta i zaustavi se na engadskim gorskim visinama. ²Kad se Šaul bio vratio nakon proganjanja Filistejaca, javiše mu: »David je sada u engadskoj pustinji.« ³Tada Šaul uze tri tisuće izabranih ljudi iz svega Izraela i diže se kako bi tražio Davida i njegove ljude istočno od kozorogovih stijena. ⁴Kad putem dođe k ovčjim torovima, bila je tamo pećina. Šaul uđe u nju da obavi što je trebao. A David i njegovi bili su se nastanili u dnu te pećine. ⁵Davidovi ljudi rekoše mu: »Eto, ovo je dan za koji ti reče Gospodin: Evo! Predat ću ti u ruke tvojega neprijatelja da učiniš s njim što te volja!« David ustade te neopaženo odsiječe skut Šaulova plašta. ⁶Ali poslije osjeti David grižnju savjesti, što je bio odsjekao rub plašta Šaulu, ⁷i reče svojim ljudima: »Gospodin neka me očuva da tako što učinim svojemu gospodaru, Gospodnjem pomazaniku, i da podignem ruku svoju na nj! Jer on je Gospodnji pomazanik.« ⁸I ukori David svoje ljude i ne dopusti im da ustanu na Šaula. Kad je Šaul bio ostavio pećinu i pošao dalje svojim putem, ⁹ustade David, iziđe iz pećine i povika za Šaulom: »Gospodaru i kralju moj!« Kad se okrenu Šaul, baci se David licem na zemlju i pokloni mu se. ¹⁰Tada viknu David Šaulu: »Zašto slušaš što ti kažu ljudi koji govore da David misli na tvoju propast? ¹¹Evo, na današnji dan vidio si vlastitim očima da te je Gospodin u pećini bio predao u moje ruke. Nagovarali su me da te ubijem. Ali sam te poštedio i rekao: Ne ću dići svoje ruke na svojega gospodara, jer on je Gospodnji pomazanik. ¹²A evo, oče moj, pogledaj rub svojega plašta u mojoj ruci! Po tome što sam odsjekao samo rub od tvojega plašta, a tebe nisam ubio, možeš jasno spoznati da ne mislim na zloću i izdaju i da se ne ogrješujem o tebe, premda mi ti radiš o glavi. ¹³Gospodin neka bude sudac između mene i tebe, Gospodin neka me osveti od tebe – ali ruka se moja ne će podići na te. ¹⁴Već stara poslovica kaže: Samo od bezbožnika izlazi bezbožnost. Ali moja ruka ne će biti protiv tebe. ¹⁵Za kim to izlazi kralj Izraelov? Koga progoniš? Mrtva psa. Buhu jednu. ¹⁶Pa neka Gospodin bude sudac i neka rasudi između mene i tebe! On neka pogleda za pravednikom, neka vodi stvar i neka mi pribavi pravo protiv tebe!« ¹⁷Kad David izgovori sve riječi Šaulu, Šaul povika: »To je tvoj glas, sine moj Davide!« I Šaul stane glasno plakati. ¹⁸On reče Davidu: »Ti si bolji od mene; jer ti meni iskazuješ dobro, a ja sam tebi činio zlo. ¹⁹Danas si mi, eto, pokazao što si mi dobra iskazao: Nisi me ubio, premda me Gospodin dade tebi u ruke. ²⁰Tko bi, stigavši svog neprijatelja, pustio da on mirno ode svojim putem? Gospodin neka ti iskaže dobro za ovo što si mi danas učinio! ²¹Sad znam sigurno da ćeš biti kralj i da će po tebi postojati Izraelovo kraljevstvo. ²²Zato mi se sada zakuni Gospodinom da ne ćeš istrijebiti mojih potomaka iza moje smrti i da ne ćeš mojega imena iskorijeniti iz moje očinske kuće!« ²³David se zakle Šaulu. Tada se Šaul vrati kući, a David ode sa svojim ljudima na gorsku visinu.