Čudesna briga Božja za Davida

¹Javiše Davidu: »Filistejci opsjedaju Keilu i haraju gumna.« ²David upita Gospodina: »Trebam li ići i udariti na te Filistejce?« Gospodin odgovori Davidu: »Idi, pobij Filistejce i izbavi Keilu.« ³A ljudi Davidovi rekoše mu: »Evo, nas je ovdje u Judi već vrlo strah, pa kako da još idemo u Keilu protiv Filistejaca?« ⁴David još jednom upita Gospodina i Gospodin mu odgovori: »Ustani i idi u Keilu, jer ću predati Filistejce u tvoju ruku!« ⁵Nato ode David sa svojim ljudima u Keilu, udari na Filistejce, otjera im stoku i ljuto ih pobi. Tako izbavi David stanovnike u Keili. ⁶Kad Ebjatar, sin Ahimelekov, pobježe k Davidu u Keilu, bio je sa sobom donio oplećak. ⁷Kad javiše Šaulu da je David otišao u Keilu, Šaul pomisli: »Bog mi ga je izručio u ruke; jer se je sam zatvorio otišavši u grad koji ima vrata i prijevornice.« ⁸Stoga Šaul podiže sav narod u vojsku, da ide na Keilu i zatvori Davida i njegove ljude. ⁹Kad David dozna da mu Šaul kuje zlo, zamoli svećenika Ebjatara: »Donesi ovamo oplećak!« ¹⁰Tada reče David: »Gospodine, Bože Izraelov! Doznao je tvoj sluga da Šaul namjerava poći u Keilu, da uništi grad zbog mene. ¹¹Hoće li me stanovnici Keile njemu izručiti? Hoće li doći Šaul, kao što je čuo tvoj sluga? Gospodine, Bože Izraelov, objavi to svom sluzi!« Gospodin odgovori: »Doći će.« ¹²David upita dalje: »Hoće li stanovnici Keile mene i moje ljude izručiti Šaulu?« Gospodin odgovori: »Oni će vas izručiti.« ¹³Tada se David podiže sa svojim ljudima, oko šest stotina ljudi. Oni ostaviše Keilu i četovaše ovamo i onamo. Kad Šaulu javiše da je David umakao iz Keile, tad ne htjede ići. ¹⁴David se je zadržavao u pustinji na gorskim visinama, osobito je boravio na gori u pustinji Zifu. Šaul ga je cijelo vrijeme tražio, ali ne dade Bog da on padne u njegove ruke. ¹⁵Znao je David da je Šaul bio izišao kako bi mu radio o glavi. Dok se je David nalazio u Horši u pustinji Zifu, ¹⁶podiže se sin Šaulov Jonatan, ode k Davidu u Horši, i ohrabri ga u Bogu ¹⁷rekavši mu: »Ne boj se! Jer te ne će pogoditi ruka mojega oca Šaula, nego ćeš ti postati kralj nad Izraelom, a ja ću biti drugi za tobom. I moj otac Šaul to zna.« ¹⁸Tada sklopiše oba savez pred Gospodinom. David je ostao u Horši, a Jonatan se vratio kući. ¹⁹Jednoga dana dođoše Zifejci k Šaulu u Gibeu i javiše: »David se krije kod nas na gorskim visinama kod Horše, na brdu Hakili, što leži južno od pustinje. ²⁰Pa dođi, kralju, kad ti bude volja! Naše će onda biti da ga predamo u ruke kralju.« ²¹Šaul odgovori: »Gospodin neka vas blagoslovi što me požaliste! ²²Idite sada, pripazite još točnije i brižno istražite mjesto njegova boravka! Tko ga je ondje vidio? Jer mi rekoše da je vrlo lukav. ²³Istražite točno sva skrovišta u kojima se krije! Onda mi se svakako vratite! Ja ću tad poći s vama, i ako još bude u zemlji, pronaći ću ga među svim tisućama Judinim.« ²⁴Tada ustadoše i odoše u Zif prije Šaula. David se je nalazio tada sa svojim ljudima u pustinji Maonu, u ravnici južno od pustinje. ²⁵I Šaul iziđe sa svojim ljudima da bi ga tražio. Čim to javiše Davidu, ode on u Selu, što leži u pustinji Maonu. Kad to sazna Šaul, ode za Davidom u pustinju Maon. ²⁶Šaul je išao jednom stranom planine, David sa svojim ljudima drugom stranom. David je hitao da umakne Šaulu, a Šaul je sa svojim ljudima bio upravo spreman opkoliti Davida i njegove ljude i pohvatati ih. ²⁷Tada stiže glasnik Šaulu i javi: »Dođi brže! Filistejci navališe na zemlju.« ²⁸Nato Šaul odustade od proganjanja Davida i ode protiv Filistejaca. Zato se prozva ono mjesto »Stijena rastave.«