Luka 18 — Biblija Šarić

Prispodoba o bezočnom sucu

¹On im pokaza u prispodobi kako treba svagda moliti i ne malaksati. ²Reče im: »U nekom gradu bio je jedan sudac koji se nije bojao Boga i nije mario za ljude. ³A u onom gradu bila je i neka udovica. Ona je dolazila k njemu i molila ga: Pribavi mi pravo pred mojim protivnikom! ⁴On je dugo vremena nije htio uslišati. A najposlije reče u sebi: Ne bojim se doduše Boga i ne marim za ljude. ⁵Ali jer mi ova udovica dodijava, pomoći ću joj oko njezina prava; inače će mi napokon doći i udarit će me po licu.« ⁶Gospodin nastavi: »Čujte što govori nepravedni sudac! ⁷A Bog svojim izabranima, koji dan i noć vape k njemu, da ne pomogne oko njihovih prava, da ih pusti da čekaju? ⁸Kažem vam, brzo će im pribaviti pravo. Ali kad dođe Sin Čovječji, hoće li naći vjeru na zemlji?«

Prispodoba o farizeju i cariniku

⁹Također je kazao ovu prispodobu nekima koji su – puni pouzdanja u sebe – sebe smatrali pravednima, a druge prezirali: ¹⁰»Dva čovjeka uziđoše u Hram da se pomole. Jedan je bio farizej, drugi carinik. ¹¹Farizej stade i poče se moliti u sebi: Bože, zahvaljujem ti što nisam kao ostali ljudi, kao razbojnici, varalice, preljubnici ili kao ovaj carinik. ¹²Postim dvaput u tjednu i dajem desetinu od svega što steknem. ¹³A carinik je stajao izdaleka i nije se usudio ni očiju podignuti k nebu, nego se udarao u prsa i molio: Bože, budi milostiv meni grješniku! ¹⁴Kažem vam: Ovaj otiđe opravdan kući, a ne onaj. Jer tko se uzvisi, bit će ponižen, a tko se ponizi, bit će uzvišen.«

Isus i djeca

¹⁵Donosili su k njemu djecu da ih se dotakne. Kad to vidješe učenici, stadoše odbijati ljude. ¹⁶A Isus dozva k sebi djecu i reče: »Pustite djecu, neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takovih Božje kraljevstvo. ¹⁷Zaista kažem vam: Tko ne primi Božjega kraljevstva kao dijete, ne će u njega ući.«

Opasnost bogatstva

¹⁸Neki ga predstojnik zapita: »Učitelju dobri, što moram činiti da postignem vječni život?« ¹⁹Isus mu odgovori: »Što me zoveš dobrim? Samo je Bog dobar. ²⁰Znaš zapovijedi: Ne čini preljub! Ne ubijaj! Ne kradi! Ne svjedoči lažno! Poštuj oca i majku!« ²¹On odvrati: »Sve sam to držao od svoje mladosti.« ²²Kad je to čuo Isus, reče mu: »Još ti ostaje jedno: Prodaj sve što imaš i podaj siromasima, i imat ćeš blago na nebu. Tada dođi i pođi za mnom!« ²³Na te riječi on se veoma ražalosti, jer je bio vrlo bogat. ²⁴Kad vidje Isus kako se ražalosti, reče: »Kako je teško imućnima ući u Božje kraljevstvo! ²⁵Lakše je devi proći kroz iglene uši, nego bogatašu ući u Božje kraljevstvo.« ²⁶Tada upitaše slušatelji: »Tko se onda može spasiti?« ²⁷On odgovori: »Što je ljudima nemoguće, Bogu je moguće.« ²⁸Tada reče Petar: »Mi ostavismo svoje imanje i pođosmo za tobom.« ²⁹On im odvrati: »Zaista kažem vam: Nitko ne ostavi zbog Božjega kraljevstva kuću, braću, roditelje, ženu ili djecu, ³⁰a da ne primi za to mnogo više na ovom svijetu, a na drugom svijetu vječni život.«

Isus treći put proriče svoju muku

³¹Uze dvanaestoricu nasamo i reče im: »Evo idemo u Jeruzalem. Ondje će se sve ispuniti što su proroci pisali za Sina Čovječjega. ³²On će biti predan neznabošcima, ismijan, zlostavljan i popljuvan. ³³Bičevat će ga i ubiti. Ali treći će dan uskrsnuti.« ³⁴A oni ništa od toga ne razumješe. Taj je govor bio za njih skriven, i oni ne shvatiše što je on time mislio.

Ozdravljenje slijepca u Jerihonu

³⁵Kad se približio Jerihonu, neki je slijepac sjedio kraj puta i prosio. ³⁶Čuo je kako prolazi narod, i zapitao je što je to. ³⁷Kazaše mu da prolazi Isus Nazarećanin. ³⁸Tada povika: »Isuse, sine Davidov, smiluj mi se!« ³⁹Oni što su išli naprijed korili su ga, neka šuti. Ali je on samo još jače vikao: »Sine Davidov, smiluj mi se!« ⁴⁰Tada Isus stade i dade ga dovesti. Kad je došao, ⁴¹zapita ga: »Što hoćeš od mene?« On zamoli: »Gospodine, učini da progledam!« ⁴²Isus mu reče: »Progledaj! Tvoja te je vjera ozdravila.« ⁴³Odmah progleda. Poče slaviti Boga i pođe za Isusom. I sav narod koji je to vidio hvalio je Boga.