Luka 19 — Biblija Šarić

Zakej, bogataš koji prihvaća spasenje

¹On dođe u Jerihon i prolazio je kroz mjesto. ²Tamo je bio čovjek po imenu Zakej. Bio je carinički starješina, i bio je bogat. ³Želio je vidjeti Isusa i upoznati ga, ali nije mogao od mnoštva naroda; jer je bio maloga rasta. ⁴Zato potrča naprijed i popne se na divlju smokvu da ga mogne vidjeti; jer je Isus onuda trebao proći. ⁵Kad dođe Isus na ono mjesto, pogleda gore i reče mu: »Zakeju, brzo siđi; jer danas trebam proboraviti u tvojoj kući.« ⁶I siđe brzo, i primi ga s radošću. ⁷Svi koji to vidješe mrmljali su i govorili: »Svratio je u kuću grješnika.« ⁸A Zakej stupi pred Gospodina i reče: »Gospodine, pola svog imanja dajem siromasima; i ako sam koga prevario, vraćam četverostruko.« ⁹Isus mu reče: »Danas je došlo spasenje ovoj kući, jer je i on Abrahamov sin. ¹⁰Sin Čovječji je došao potražiti i spasiti što je bilo izgubljeno.«

Prispodoba o minama

¹¹A kako je bio blizu Jeruzalema, i jer su mislili ljudi da će odmah nastupiti Božje kraljevstvo, kaza svojim slušateljima još jednu prispodobu. ¹²Reče: »Neki čovjek plemenita roda ode u daleku zemlju, da primi kraljevstvo i da se vrati. ¹³Zato dozva k sebi svojih deset slugu, predade im deset mina i reče im: Trgujte tim dok se ja ne vratim. ¹⁴A njegovi sugrađani mrzili su ga; oni poslaše za njim poslanike i rekoše: Ne ćemo da on kraljuje nad nama. ¹⁵A kad se on vrati, pošto primi kraljevstvo, dade dozvati k sebi sluge kojima je bio dao novac, da vidi koliko je svaki stekao. ¹⁶Prvi dođe i reče: Gospodaru, tvoja mina donese deset mina. ¹⁷On mu odvrati: Dobro, dobri slugo: jer si mi u malom bio vjeran, imat ćeš vlast nad deset gradova. ¹⁸Drugi dođe i reče: Gospodaru, tvoja mina donese pet mina. ¹⁹Ovomu reče: Ti ćeš vladati nad pet gradova. ²⁰Treći dođe i reče: Gospodaru, evo tvoja mina! Zavezao sam je u ubrus. ²¹Bojao sam se naime tebe, jer si čovjek strog. Uzimaš što nisi uložio i žanješ što nisi sijao. ²²On mu odvrati: Iz tvojih ću ti usta suditi, nevrijedni slugo! Znao si da sam strog čovjek: da uzimam što nisam uložio i da žanjem što nisam sijao. ²³Pa zašto nisi uložio moj novac kod novčara da ga, nakon što dođem, mogu primiti s dobitkom? ²⁴Tada reče onima što su ondje stajali: Uzmite mu minu i podajte je onome koji ima deset mina! ²⁵Odvratiše mu: Gospodaru, on već ima deset mina. ²⁶Kažem vam: Svakome koji ima, dat će se; a tko nema, njemu će se oduzeti što ima. ²⁷A one moje neprijatelje koji ne htjedoše da ja kraljujem nad njima, dovedite ovamo i pogubite ih pred mojim očima!«

Mesijanski ulazak u Jeruzalem

²⁸Poslije tih riječi pođe dalje na putu u Jeruzalem. ²⁹Kad dođe u blizinu Betfage i Betanije, na goru što se zove Maslinska gora, posla dva svoja učenika ³⁰i naloži im: »Idite u selo što je pred vama! Ondje ćete na ulazu naći magare privezano, na kojemu još nitko nije jahao. Odvežite ga i dovedite! ³¹Upita li vas tko: Zašto ga odvezujete?, odgovorite ovako: Gospodin ga treba.« ³²Poslani otiđoše i nađoše kako im je bio kazao. ³³Kad su odvezivali magare, upitaše ih njegovi gospodari: »Zašto odvezujete magare?« ³⁴Oni odgovoriše: »Gospodin ga treba.« ³⁵Tako dovedoše magare k Isusu, staviše svoje haljine na nj i podigoše Isusa na njega. ³⁶Dok je tako prolazio, prostirali su svoje haljine po putu. ³⁷I kad se počeo spuštati niz Maslinsku goru, stade sve mnoštvo učenika u radosti hvaliti Boga jakim glasom za sva čudesna djela što su ih vidjeli. ³⁸Govorili su: »Blagoslovljen kralj koji dolazi u Gospodnje ime! Mir na nebu i slava na visini!« ³⁹Tada mu rekoše neki farizeji: »Učitelju, zabrani to svojim učenicima!« ⁴⁰On im odvrati: »Kažem vam, ako ovi ušute, kamenje će vikati.«

Isus plače nad Jeruzalemom

⁴¹Kad se približi i ugleda grad, zaplaka nad njim i reče: ⁴²»Kad bi i ti u ovaj svoj dan spoznao što ti je za mir! Ali je sad sakriveno od tvojih očiju. ⁴³Doći će dani na tebe kad će te tvoji neprijatelji okružiti opkopom, uokolo te zatvoriti i sa svih te strana pritisnuti. ⁴⁴Oni će tebe i tvoju djecu što su u tebi lupiti o zemlju i ne će ostati u tebi kamena na kamenu, jer nisi spoznao vrijeme svoga pohoda.«

Isus izgoni trgovce iz hramskog dvorišta

⁴⁵Tada pođe u Hram i potjera van trgovce. ⁴⁶Doviknuo im je: »Stoji pisano: Moja je kuća kuća molitve. A vi načiniste od nje razbojničku spilju.« ⁴⁷Svaki je dan učio u Hramu. Svećenički glavari, pismoznanci i vođe naroda gledali su da ga pogube. ⁴⁸Ali mu nisu mogli ništa učiniti; jer je sav narod prianjao za njegovu riječ.