Lažni i istiniti strah Božji

¹Viči iz puna grla, ne susteži se! Podigni svoj glas kao truba. Objavi mojemu narodu njegov grijeh, Jakovljevoj kući njezine opačine! ²Pitaju me dan na dan i rado bi htjeli doznati moje putove. Kao narod koji čini pravednost i ne odmiče se od pravde svojega Boga, tako oni traže od mene pravedne sudove navaljuju na Božje objavljenje. ³Zašto postimo, a ti to ne vidiš, trapimo se, a ti na to ne paziš? Eto, u dan kad postite, idete za svojim poslovima i sve radite. ⁴Eto, postite da se svađate i tučete, da udarate opakom šakom. Nemojte dalje tako postiti kao sada, da se čuje vaš glas u nebeskoj visini? ⁵Zar je to post koji mi je po volji, dan kada se čovjek trapi? Da objesi svoju glavu kao sita i da prostire poda se vreću i pepeo? Zar ćeš to zvati postom i danom ugodnim Gospodinu? ⁶Nije li ovo post što ga volim: da razvežeš nepravedne sveze, da odriješiš remenje ropstva, da pustiš na slobodu zarobljenike i izlomiš svaki jaram? ⁷Nije li u tome, da prelamaš svoj kruh gladnome i primaš u svoju kuću bijedne beskućnike? Kad vidiš koga napola gola, moraš ga zaodjenuti i ne ukloniti se svojemu rodu po krvi. ⁸Tada zasja tvoje svjetlo kao zora, tvoje zdravlje brzo procvate, tvoje opravdanje ide pred tobom, Gospodnji je sjaj tvoje zaleđe. ⁹Ako tada zovneš, daje ti odgovor Gospodin. Ako vikneš za pomoć, on će reći: Evo me. Ako izbaciš iz svoje sredine jaram, pružanje prsta i lažni govor ¹⁰i gladnome ponudiš rado što imaš, i nasitiš nevoljnika, onda zasja tvoje svjetlo u tami, i mrak će tvoj biti jasan kao podne. ¹¹Vazda će te voditi Gospodin, pa i u suši će ti dušu krijepiti. On jača tvoje kosti, i ti si kao vrt dobro zaliven, kao izvor kojemu voda nikada ne presuši. ¹²Tvoji sazidaju prastare ruševine. Temelje prošlih pokoljenja opet ti podižeš. Prozvat će te zazidateljem pukotinâ, popraviteljem ulica za naselje. ¹³Ako svoju nogu u subotu ustegneš, tako da na moj sveti dan ne obavljaš svojih poslova i subotu prozoveš milinom, a sveti Gospodnji dan dostojnim poštovanja i time da ga slaviš, da u taj dan ne putuješ i ne obavljaš svoje poslove i ne govoriš za svoje stvari, ¹⁴tada ćeš se veseliti u Gospodinu, i ja ću te izvesti na zemaljske visine i dat ću ti da uživaš; baštinu svojega oca Jakova, jer su to obećala Gospodnja usta.