David u bijegu

¹Nato ustade David i ode, a Jonatan se vrati u grad. ²David se zaputi u Nob k svećeniku Ahimeleku. Ahimelek dođe Davidu radosno ususret i upita ga: »Zašto dolaziš sam? Zar nema nikoga s tobom?« ³David odgovori svećeniku Ahimeleku: »Kralj mi je naložio i rekao mi: Nitko ne smije ništa znati zašto te šaljem i što sam ti naložio! Zato sam poslao ljude u to i to mjesto. ⁴Što upravo imaš pri ruci? Daj mi pet kruhova ili drugo što se nađe!« ⁵Svećenik odvrati Davidu: »Nemam pri ruci običnoga kruha, ovdje je samo sveti kruh. Jesu li se ljudi suzdržali od žena?« ⁶David odvrati svećeniku: »Sigurno! Žene su nam u posljednje vrijeme bile uskraćene. Kad sam pošao, bilo je tijelo slugu čisto, premda je bio običan pothvat. Sigurno im je danas tijelo čisto.« ⁷Tada mu svećenik dade sveti kruh, jer tamo nije bilo drugoga kruha osim postavljenih kruhova, što su bili uzeti ispred Gospodina, da se postavi svježi kruh u dan kad oni budu uzeti. ⁸A tada je ondje bio jedan od Šaulovih slugu zadržan u svetištu pred Gospodinom, Idumejac po imenu Doeg, nadglednik Šaulovih pastira. ⁹David upita Ahimeleka: »Imaš li ovdje kakvu sulicu ili mač? Nisam naime mogao uzeti sa sobom ni svojega mača ni oružja, jer je nalog kraljev bio vrlo hitan.« ¹⁰Svećenik odgovori: »Mač Filistejca Golijata, kojega si ubio u terebintskoj dolini, leži, uvijen u platno, iza efoda. Ako ga hoćeš uzeti, uzmi ga, jer drugoga ovdje nema.« David odvrati: »Njemu nema slična. Daj mi ga!« ¹¹I David se podiže i pobježe u onaj dan od Šaula i pođe gatskomu kralju Akišu. ¹²A dvorani Akišovi mu rekoše: »To je David, kralj zemlje! To je onaj o kojemu su, plešući, pjevali: Šaul pogubi svoju tisuću, a David svojih deset tisuća.« ¹³David se zamisli nad tim riječima i poboja se vrlo Akiša, gatskoga kralja. ¹⁴Zato se pretvarao pred njima i kretao se je među njihovim rukama kao da je smušen. Šarao je po vratima i puštao je slinu niz svoju bradu. ¹⁵Tada reče Akiš svojim dvoranima: »Eto vidite da je čovjek lud. Što mi ga dovedoste? ¹⁶Zar nemam dosta ludih te mi dovedoste njega, da luduje preda mnom? Zar taj da dođe u moju kuću?«