Ilija na Horebu

¹Ahab ispripovjedi Izebeli sve što je učinio Ilija i kako je mačem poubijao sve proroke (boga Baala). ²Tad posla Izebela glasnika k Iliji i zaprijeti mu: »Neka meni bogovi učine što hoće, ako ja sutra u ovo doba ne učinim s tobom isto onako kako si ti s njima!« ³On se poboja, ustane i ode otamo kako bi se sklonio na sigurnu mjestu. Kad je došao u Beer Šebu u zemlji Judinoj, ostavi tamo svog slugu. ⁴Sam ode dan hoda daleko u pustinju i sjedne onda pod jednu smreku. Želio je još samo umrijeti i molio se: »Dosta je toga. Uzmi, Gospodine, moj život; jer nisam bolji od svojih otaca!« ⁵Potom leže i zaspa pod smrekom. Odjednom ga taknu Gospodnji anđeo i reče mu: »Ustani i jedi!« ⁶Kad pogleda, ugleda pokraj glave pržen kolač i vrč vode. Jeo je i napio se i opet legao spavati. ⁷Ali anđeo dođe još jednom, takne ga i reče: »Ustani i jedi! Jer ti je put dalek.« ⁸Ustao je, jeo i pio, i putovao je, okrijepljen tim jelom, četrdeset dana i četrdeset noći, sve do Božje gore Horeba. ⁹Tamo potraži pećinu i nastani se u njoj. Tada mu dođe riječ Gospodnja. On ga upita: »Što radiš ovdje, Ilija?« ¹⁰On odgovori: »Pun sam revnosti za stvar Gospodina, Boga nad vojskama; jer sinovi Izraelovi ostaviše tvoj zavjet, tvoje žrtvenike razvališe i tvoje proroke pobiše mačem. Jedini ja ostadoh, ali i meni rade o glavi.« ¹¹On odvrati: »Iziđi i stani na goru pred Gospodina!« Tada prođe Gospodin pokraj njega. Pred Gospodinom je bio silan, žestok vihor. ¹²Iza vihora dođe potres, pa oganj. Ali Gospodin nije bio u ognju. Poslije ognja dođe tih, blag lahor. ¹³Kad je to Ilija čuo, pokri lice svoje plaštem, stupi van i stade na ulazu u pećinu. Tada mu progovori glas koji ga je pitao: »Što radiš ovdje, Ilija?« ¹⁴On odgovori: »Pun sam revnosti za stvar Gospodina, Boga nad vojskama; jer sinovi Izraelovi ostaviše tvoj zavjet, tvoje žrtvenike razvališe i tvoje proroke pobiše mačem. Jedini ja ostadoh, ali i meni rade o glavi.« ¹⁵Nato mu zapovjedi Gospodin: »Idi, vrati se istim putem u pustinju Damaska, i kad dođeš tamo, pomaži Hazaela za aramskoga kralja. ¹⁶Jehua, Nimšijeva unuka, pomaži za kralja nad Izraelom! A Elizeja, Šafatova sina, iz Abel Mehole, pomaži za proroka umjesto sebe! ¹⁷Tko tada uteče Hazaelovu maču, njega će pogubiti Jehu, i tko uteče Jehujevu maču, njega će pogubiti Elizej. ¹⁸Ali ja ću ostaviti u Izraelu sedam tisuća: sve koji ne saviše svojega koljena pred Baalom, i sve koji ga svojim ustima ne poljubiše.«

Poziv Elizeju

¹⁹Na povratku naiđe na Elizeja, Šafatova sina, kad je upravo orao. Dvanaest jarmova imao je pred sobom, sam je bio kod dvanaestoga. Ilija prođe pokraj njega i baci plašt svoj na njega. ²⁰Tada on zaustavi volove, potrči za Ilijom i reče: »Daj mi da se još oprostim od oca i majke; onda ću poći za tobom.« On mu odgovori: »Idi samo kući! Jer ja nemam više ništa učiniti na tebi.« ²¹Onaj ode od njega, uze jaram volova i zakla ih. Drvima od pluga skuha meso i dade ga ljudima da jedu. Onda ustane, ode za Ilijom i postade mu sluga.