Marko 3 — Biblija Šarić

Iscjeljenje na šabat

¹Dođe opet u sinagogu. Tu je bio čovjek s osušenom rukom. ²Pazili su na nj hoće li ga u subotu iscijeliti, da ga mogu optužiti. ³Tada reče čovjeku s osušenom rukom: »Stani na sredinu!« ⁴Onda ih upita: »Treba li u subotu činiti dobro ili zlo? Smijem li spasiti život ili pustiti da propadne?« Skupljeni su šutjeli. ⁵Ožalošćen zbog tvrdoće njihova srca, pogleda srdito na njih uokolo i reče čovjeku: »Pruži svoju ruku!« On je pruži, i ruka mu je bila opet zdrava. ⁶Smjesta izađoše farizeji i posavjetovaše se s Herodovim pristašama protiv njega, kako bi ga mogli upropastiti.

Isus i mnoštvo

⁷Isus se povuče sa svojim učenicima k moru. Veliko mnoštvo naroda iz Galileje išlo je za njim. I iz Judeje ⁸i Jeruzalema, iz Idumeje, iz okolice s one strane Jordana, i od Tira i Sidona dolazili su ljudi k njemu u velikim skupinama kad su čuli za njegova djela. ⁹Tada reče svojim učenicima neka zbog mnoštva naroda bude uvijek spremna lađica za njega, da ne dođe u stisku. ¹⁰On je, naime, mnoge iscijelio te su stoga navaljivali na nj svi bolesni, da ga se dotaknu. ¹¹Kad su ga vidjeli nečisti dusi, padali su pred njega ničice i vikali: »Ti si Božji Sin.« ¹²A on im je strogo zabranjivao da ga razglašuju.

Uspostava dvanaestorice

¹³Tada uziđe na goru i dozva k sebi koje je htio, i dođoše mu. ¹⁴I uspostavi dvanaestoricu (koje nazva i apostolima). Oni su trebali biti s njime i njih je kanio poslati da propovijedaju. ¹⁵Oni bi trebali imati i moć da izgone đavle. ¹⁶Uspostavi sljedeću dvanaestoricu: Šimuna, kojemu nadjenu ime Petar, ¹⁷Jakova, Zebedejeva sina, i Ivana, Jakovljeva brata, kojima je dao ime Boanerges, što znači sinovi groma; ¹⁸nadalje Andriju, Filipa, Bartolomeja, Mateja, Tomu, Jakova, Alfejeva sina, Tadeja, Šimuna Revnitelja ¹⁹i Judu Iškariotskoga, koji je postao njegov izdajnik.

Isus i Beelzebul

²⁰Tada ode kući. Opet se sabra mnoštvo, tako da nisu mogli ni blagovati. ²¹Kad je to čula njegova svojta, podigoše se da ga odvedu silom. Jer se govorilo da je izvan sebe. ²²A pismoznanci koji su došli iz Jeruzalema rekoše: »On je opsjednut od Beelzebula. S pomoću đavolskoga poglavice izgoni đavle.« ²³Tada ih je dozvao i govorio im u prispodobama: »Kako može sotona izgoniti sotonu? ²⁴Ako je kraljevstvo u sebi nesložno, onda takvo kraljevstvo ne može opstati. ²⁵Ako je kuća u samoj sebi nesložna, onda se takva kuća ne može održati. ²⁶I ako sotona ustane protiv samoga sebe i nesložan je sa samim sobom, onda ne može opstati nego će propasti. ²⁷Nitko ne može provaliti u kuću jakoga i oteti mu imanje ako nije najprije svezao jakoga. Tek tada može oplijeniti njegovu kuću. ²⁸Zaista, kažem vam: Svi grijesi i huljenja na Boga, što ih počine ljudi, oprostit će im se. ²⁹Ali tko pohuli na Duha Svetoga, ne nalazi navijeke oproštenja, nego ostaje krivac vječnoga grijeha.« ³⁰Oni su naime tvrdili: »On ima u sebi nečistoga duha.«

Isusova duhovna obitelj

³¹Tada dođoše njegova majka i braća. Ostadoše stojeći vani i dadoše ga pozvati. ³²Mnoštvo je ljudi sjedilo oko njega. Tada mu javiše: »Tvoja majka i braća stoje vani i pitaju za te.« ³³On im odvrati: »Tko je moja mati, i tko su moja braća?« ³⁴Tada pogleda na one koji su sjedili oko njega i reče: »Evo moje majke i moje braće! ³⁵Jer tko čini volju Božju, taj mi je brat, sestra i majka.«