Marko 12 — Biblija Šarić

Vinogradari ubojice

¹Govorio im je u prispodobama: »Čovjek posadi vinograd. Ogradi ga plotom, iskopa tijesak i načini kulu. Tada ga dade u zakup vinogradarima i ode izvan zemlje. ²Kad je bilo vrijeme, posla k vinogradarima slugu da primi od njih svoj dio vinogradskoga prihoda. ³Ali ga oni uhvatiše, izbatinaše ga i otjeraše ga praznih ruku. ⁴Tada posla k njima drugoga slugu. Ali su i njega tukli po glavi i izgrdili. ⁵Posla još trećega kojega ubiše. I tako još mnoge druge od kojih jedne izmlatiše, druge poubijaše. ⁶I još je imao svojega jedinog, ljubljenog sina. Najposlije posla i njega k njima. Mislio je naime: Iskazat će poštovanje prema mojemu sinu. ⁷Ali vinogradari rekoše među sobom: To je baštinik. Hajde, ubijmo ga; tada će baština pripasti nama! ⁸Uhvatiše ga dakle, ubiše ga i izbaciše iz vinograda. ⁹Što će sad učiniti gospodar vinograda? Doći će, pogubit će vinogradare i drugima dati vinograd. ¹⁰Niste li ikada čitali u Pismu ovo: Kamen koji odbaciše graditelji postade ugaoni kamen; ¹¹to je djelo Gospodnje i divno je u našim očima?« ¹²Tada su gledali da ga uhvate; ali su se bojali naroda. Shvatili su naime da je on htio njih pogoditi tom prispodobom.

Porez caru

¹³Onda poslaše k njemu neke farizeje i herodovce da bi ga uhvatili u kakvoj izjavi. ¹⁴Oni dođoše i rekoše mu: »Učitelju, znamo, ti si istinit i ne pitaš ni za koga; jer ne gledaš tko je tko, nego učiš Božji put po istini. Je li dopušteno ili nije davati caru porez? Trebamo li ga ili ne trebamo davati?« ¹⁵On prozre njihovo licemjerje i reče im: »Zašto me kušate? Donesite mi denar da ga vidim!« ¹⁶Oni mu donesoše. On ih upita: »Čiji je ovo lik i natpis?« Odgovoriše mu: »Carev.« ¹⁷Isus im odvrati: »Dajte dakle caru što pripada caru, a Bogu što pripada Bogu!« I oni su mu se divili.

Uskrsnuće mrtvih

¹⁸I dođoše k njemu saduceji koji tvrde da nema uskrsnuća. I oni ga upitaše: ¹⁹»Učitelju«, rekoše, »Mojsije nam je propisao: Ako kome umre brat i ostavi ženu, a djece ne ostavi, onda treba njegov brat uzeti njegovu ženu i svojemu bratu podići potomstvo. ²⁰A bilo je sedmero braće. Prvi uze ženu i umre bez potomka. ²¹Tada je uze drugi i umre bez potomka, isto tako i treći, ²²i sva sedmorica ne ostaviše potomka. Poslije svih umre i žena. ²³Kojemu će sad od njih pripasti ona kao žena o uskrsnuću, kad uskrsnu? Jer su je sva sedmorica imala za ženu.« ²⁴Isus im odvrati: »Niste li zato u zabludi, jer ne razumijete ni Pisma ni moći Božje? ²⁵Jer kada uskrsnu od mrtvih, više se ne žene i više se ne udavaju, nego su kao anđeli na nebesima. ²⁶A što se tiče uskrsnuća od mrtvih, niste li čitali u Mojsijevoj knjizi na mjestu o grmu, kako mu Bog reče: Ja sam Bog Abrahamov, Bog Izakov i Bog Jakovljev? ²⁷On, međutim, nije Bog mrtvih nego živih. Vi ste, dakle, u teškoj zabludi.«

Najveća zapovijed

²⁸Jedan od pismoznanaca slušao je njihovu prepirku i opazio kako im je zgodno odgovorio. I on pristupi i zapita ga: »Koja je prva od svih zapovijedi?« ²⁹Isus odgovori: »Prva glasi: Čuj, Izraele, Gospodin, naš Bog, jest jedini. ³⁰Ljubi Gospodina, svoga Boga, svim srcem, svom dušom, svom pameti i svom svojom snagom! ³¹Druga glasi: Ljubi svoga bližnjega kao samoga sebe! Važnije zapovijedi od tih nema.« ³²Tada mu reče pismoznanac: »Dobro, učitelju, posve si pravo rekao: Samo je jedan Bog, i osim njega nema drugoga. ³³Njega ljubiti svim srcem, svom dušom, svom pameti kao samoga sebe: to je vrednije od svih paljenica i žrtava.« ³⁴Kad vidje Isus kako pametno odgovori, reče mu: »Nisi daleko od Božjega kraljevstva.« Otada se ne usudi više nitko zapitati ga što.

Mesija i David

³⁵Kad je Isus učio u Hramu, zapita: »Kako mogu pismoznanci tvrditi da je Mesija Davidov sin? ³⁶Ipak sam David kaže u Duhu Svetom: Reče Gospodin mome Gospodinu: Sjedi meni s desne, dok položim tvoje neprijatelje za podnožje tvojim nogama! ³⁷Sam David naziva ga Gospodinom, kako može dakle biti njegov sin?« Veliko mnoštvo naroda rado ga je slušalo.

Isusov sud o pismoznancima

³⁸Dalje im reče u svojoj pouci: »Čuvajte se pismoznanaca! Oni rado idu u dugačkim haljinama, hoće da ih ljudi pozdravljaju na javnim mjestima ³⁹i da zauzimaju u sinagogama prva mjesta i na gozbama pročelja. ⁴⁰Oni izjedaju udovičke kuće i prave se da izgovaraju duge molitve. Njih čeka stroži sud.«

Dar siromašne udovice

⁴¹Isus je sjedio nasuprot blagajni za prinose i gledao kako narod ubacuje novac u blagajnu. Mnogi su bogataši ubacivali mnogo. ⁴²Jedna siromašna udovica dođe i ubaci dvije lepte, što čini kvadrant. ⁴³Tada dozva svoje učenike i reče im: »Zaista kažem vam: Ova siromašna udovica stavila je više u blagajnu nego svi drugi. ⁴⁴Jer svi drugi ubaciše od svoga viška, a ona stavi od svoga siromaštva sve što je imala za hranu.«