Marko 11 — Biblija Šarić

Mesijanski ulazak u Jeruzalem

¹Kad se približiše Jeruzalemu, kod Betfage i Betanije na Maslinskoj gori, posla dvojicu svojih učenika ²i naloži im: »Idite u selo što je pred vama. Odmah na ulazu naći ćete privezano magare na kojemu još nitko nije jahao. Odvežite ga i dovedite! ³Ako vas tko upita: Što to činite, odgovorite: Gospodinu treba, i odmah će ga poslati ovamo.« ⁴Oni odoše i nađoše magare, vani na putu, privezano uz vrata i odvezaše ga. ⁵Neki što su stajali ondje upitaše ih: »Zašto odvezujete magare?« ⁶Oni odgovoriše kao što im je Isus bio zapovjedio. Tada im dopustiše. ⁷Oni dovedoše magare k Isusu, staviše na nj svoje haljine, i on sjede na nj. ⁸Mnogi su prostirali haljine na put, drugi su bacali zelene grane što su ih bili narezali u poljima. ⁹Oni koji su išli pred njim i pratili ga vikali su: »Hosana! Blagoslovljen koji dolazi u Gospodnje ime! ¹⁰Blagoslovljeno kraljevstvo našeg oca Davida što dolazi! Hosana na visini!« ¹¹Tako on uđe u Jeruzalem i dođe u Hram. Razgleda sve uokolo, i kako je već bila večer, izađe s dvanaestoricom u Betaniju.

Nerodna smokva

¹²Kad drugog dana ostaviše Betaniju, Isus ogladnje. ¹³Tada vidje izdaleka smokvu s lišćem. Pođe k njoj ne bi li možda našao što na njoj. Ali kad dođe tamo, ne nađe ništa osim lišća, jer još nije bilo vrijeme smokvama. ¹⁴On joj doviknu: »Dovijeka neka više nitko ne jede roda od tebe.« Čuli su to njegovi učenici.

Izgon prodavača iz hramskog dvorišta

¹⁵Tako dođoše u Jeruzalem. On ode u Hram i stade izgoniti prodavače i kupce iz Hrama. Isprevrće stolove mjenjačima i klupe trgovcima golubova ¹⁶i ne dopusti da tko pronese i samo jednu posudu kroz Hram. ¹⁷On ih podsjeti na ono: »Ne stoji li pisano: Moja kuća treba biti kuća molitve za sve narode? A vi načiniste od nje razbojničku spilju.« ¹⁸Kad to doznaše svećenički glavari i pismoznanci, razmišljali su kako bi ga pogubili. Ali su ga se bojali, jer je sav narod bio zanesen njegovim naukom. ¹⁹Uvečer otiđoše iz grada.

Snaga vjere i molitve

²⁰Ujutro prođoše pokraj one smokve i vidješe kako je usahnula do korijena. ²¹Petar se sjeti i reče mu: »Učitelju, gle, smokva što si je prokleo usahnula je!« ²²Isus im reče: »Imajte vjeru u Boga! ²³Zaista kažem vam: Ako tko rekne ovoj gori: Digni se i baci se u more, i ne posumnja u svome srcu nego povjeruje da će se ispuniti njegova riječ, to će mu biti. ²⁴Zato vam kažem: U molitvi možete zatražiti bilo što. Vjerujte samo da ćete primiti i bit će vam. ²⁵I kad se spremate na molitvu, oprostite ako što imate protiv koga, da i Otac vaš na nebesima vama oprosti vaše grijehe.« 26 *

Osporavanje Isusove vlasti

²⁷Dođoše opet u Jeruzalem. Dok se kretao po Hramu, pristupiše k njemu svećenički glavari, pismoznanci i starješine ²⁸i upitaše ga: »Kojom vlašću to činiš? Tko ti je dao vlast da to činiš?« ²⁹Isus im odvrati: »Ja ću vama postaviti jedno pitanje. Ako mi odgovorite, i ja ću vam kazati kojom vlašću to činim. ³⁰Je li Ivanovo krštenje bilo s neba ili od ljudi? Odgovorite mi!« ³¹Oni su razmišljali u sebi: Ako reknemo: S neba, on će odvratiti: Zašto mu onda niste povjerovali? ³²Nego, da reknemo: Od ljudi …? Bojali su se naroda, jer su svi smatrali Ivana pravim prorokom. ³³Tako odgovoriše Isusu: »Ne znamo.« Isus im odvrati: »Tada ni ja vama ne ću kazati kojom vlašću ovo činim.«