Luka 13 — Biblija Šarić

Hitnost obraćenja

¹U ono vrijeme dođoše neki k Isusu i pripovjediše mu za Galilejce čiju je krv Pilat bio prolio, upravo dok su žrtvovali. ²On im reče: »Mislite li da su ti Galilejci bili veći grješnici od drugih Galilejaca, zato što tako stradaše? ³Kažem vam: nisu! Ali ako se ne obratite, svi ćete tako izginuti. ⁴Ili mislite li da su ona osamnaestorica na koje pade kula u Siloamu i pobi ih bili više krivi od svih ostalih stanovnika Jeruzalema? ⁵Kažem vam: nisu! Ali ako se ne obratite, svi ćete tako izginuti.«

Prispodoba o nerodnoj smokvi

⁶Onda im kaza ovu prispodobu: »Netko je zasadio smokvu u svom vinogradu. Taj dođe i potraži roda na njoj, ali ga ne nađe. ⁷Tada reče vinogradaru: Evo, već tri godine dolazim i tražim roda na ovoj smokvi, ali ga ne nalazim. Posijeci je! Čemu da još iscrpljuje tlo? ⁸On mu odvrati: Gospodaru, pusti je da još stoji ovu godinu! Okopat ću oko nje i pognojiti je. ⁹Možda onda ubuduće urodi. Inače možeš je dati posjeći.«

Iscjeljenje zgrčene žene

¹⁰Jedne subote učio je u sinagogi. ¹¹Tamo je bila neka žena koja je već osamnaest godina bila bolesna od duha. Bila je sasvim zgrčena i nije se mogla nikako uspraviti. ¹²Kad je ugleda Isus, dozva je k sebi i reče joj: »Ženo, izbavljena si od svoje bolesti!« ¹³Pritom stavi na nju ruke. Odmah se ona ispravi i poče slaviti Boga. ¹⁴Pun gnjeva zbog toga što je Isus iscijelio u subotu, reče predstojnik sinagoge narodu: »Šest je dana za rad, u te dane dolazite i dajte se iscjeljivati, a ne u subotu!« ¹⁵Gospodin mu odvrati. »Licemjeri! Ne odvezuje li svaki od vas u subotu svojega vola ili magarca od jasala i ne vodi li ga da ga napoji? ¹⁶A ovu Abrahamovu kćer, koju je sotona držao već punih osamnaest godina svezanu, zar je nije trebalo odvezati od ove veze u subotu?« ¹⁷Na te riječi postidjeli su se svi njegovi protivnici. A sav se je narod radovao zbog svih slavnih djela što su se po njemu dogodila.

Prispodobe o gorušičnu zrnu i kvascu

¹⁸Tada reče: »Čemu je slično Božje kraljevstvo? S čim da ga usporedim? ¹⁹Ono je kao gorušično zrno koje uze čovjek i posija u svom vrtu. Ono uzraste i postade veliko drvo, i ptice nebeske se gnijezdiše na njegovim granama.« ²⁰Dalje reče: »S čim da usporedim Božje kraljevstvo? ²¹Ono je kao kvasac koji uze žena i pomiješa u tri mjere brašna, dok sve ne uskisnu.«

Uska vrata

²²Tako je prolazio učeći po gradovima i selima, dok je putovao prema Jeruzalemu. ²³Tada ga netko upita: »Gospodine, je li samo malo onih koji se spašavaju?« Reče im: ²⁴»Trudite se da uđete na uska vrata! Jer vam kažem: Mnogi će tražiti da uđu, a ne će moći. ²⁵Kad se jednom domaćin digne i zatvori vrata, tada ćete stajati vani, kucati na vrata i zvati: Gospodine, otvori nam! A on će vam odvratiti: Ne znam odakle ste. ²⁶Tada ćete odvratiti: Ali mi smo s tobom jeli i pili; ti si učio po našim ulicama. ²⁷A on će reći: Kažem vam, ne znam odakle ste. Odstupite od mene svi koji činite nepravdu! ²⁸Ondje će biti jauk i škrgut zuba, kad vidite Abrahama, Izaka i Jakova i sve proroke u Božjem kraljevstvu, dok vi budete izbačeni van. ²⁹Od istoka i zapada, od sjevera i juga doći će i sjest će za stol u Božjemu kraljevstvu. ³⁰Tako ima posljednjih koji će biti prvi, i ima prvih koji će biti posljednji.«

Isus se suočava s prijetnjom smrti

³¹U isti dan pristupiše neki farizeji i rekoše mu: »Otiđi i udalji se odavle; jer Herod hoće da te ubije.« ³²A on im odvrati: »Idite i kažite onoj lisici: Evo, izgonim đavle i iscjeljujem danas i sutra; istom sam treći dan s time gotov. ³³Ali danas, sutra i prekosutra moram putovati; jer ne ide prorok da drugdje nađe smrt negoli u Jeruzalemu.

Isus tuguje nad Jeruzalemom

³⁴Jeruzaleme, Jeruzaleme! Ti ubijaš proroke i kamenuješ one koji su k tebi poslani! Koliko puta htjedoh skupiti tvoju djecu kao kvočka svoje piliće pod krila, ali ne htjedoste! ³⁵Eto, ostavit će vam se vaša kuća pusta! Kažem vam: Ne ćete me više vidjeti dok ne dođe čas da uskliknete: Blagoslovljen koji dolazi u Gospodnje ime!«