Nesretna sadašnjost

¹A sada me ljudi ismijavaju, oni koji su danima mlađi od mene, čije ovce ne bih bio stavio sa psima svojega stada. ²A na što bi mi i bila snaga njihovih ruku? Sav im je mozak ispijen. ³Od oskudice i gladi istrošeni su, jer glođu suhu zemlju; pusta pustinja je njihova mati. ⁴Oni beru lobodu po pustarama i smrekovo korijenje za hranu. ⁵Iz naroda ih izgone, viču na njih kao na lupeže. ⁶Po stražnjim uvalama moraju stanovati, po jamama u zemlji i u klisurama. ⁷Riču po grmovima, skupljaju se među trnjem. ⁸Trulo smeće, gadan skot, bičem istjerani iz zemlje. ⁹I njima sam sada postao poruga i služim im kao poslovica. ¹⁰Gadim im se i ne ustručavaju se pljuvati mi u lice. ¹¹Jer je On odriješio konop mojega šatora i oborio me, zato i oni pustiše svoje uzde protiv mene. ¹²Zdesna ustaje rulja, gurne mi noge, iskopa putove protiv mene, da me upropasti. ¹³Raskopaše moje putove, idu da me unište, i nikoga nema da ih zaustavi. ¹⁴Kao kroz širok prokop naviru, pustošeći navaljuju. ¹⁵Strahote obaraju na me, kao u vihoru on raznosi moju sreću, prolazi moj spas kao oblak. ¹⁶I sada se u meni izjeda moja duša, stigoše me dani nevolje. ¹⁷Noću me probada u kostima, ne miruju muke što me grizu. ¹⁸Svemoć je pokvarila moje odijelo i steže kao ogrlica košulje. ¹⁹On me je gurnuo u blato, postao sam kao prah i pepeo. ²⁰Vičem k tebi, ali ti me ne slušaš; prestanem li, tad snuješ planove protiv mene. ²¹U ljuta si mi se neprijatelja pretvorio, udaraš me teškom šakom. ²²U vihoru dižeš me visoko, goniš me; u peći munja uzdrmaš me. ²³Jest, znam: u smrt me hoćeš goniti, u mjesto gdje se skupljaju svi živi. ²⁴Ali ne pruža li se pri padu ruka, i ne viče li se u potrebi za pomoć? ²⁵Zaista, plakao sam ako je drugima bilo zlo; srce me je boljelo za siromahom. ²⁶Nadao sam se sreći, ali je došlo zlo; čekao sam svjetlost, a došla je tama. ²⁷Puši se u meni bez prestanka, snađoše me dani muke. ²⁸Tužan, bez sunca, vučem se okolo, dignem se i vičem pred svima. ²⁹Čagljevima postadoh brat i drug nojevima. ³⁰Crna se koža s mene guli, moje kosti plamte u groznici. ³¹Citara se moja pretvorila u pjesmu tužaljku, moja frula u gorko jecanje.