Bog zove Mojsija

¹A Mojsije je čuvao ovce svome tastu Jitru, svećeniku midjanskomu. Jednoga dana odvede on stado u pustinju i dođe na goru Božju, na Horeb. ²Tada mu se objavi anđeo Gospodnji u ognjenom plamenu što je izbijao iz grma. Pogleda, a to grm gori plamenom, ali ne izgara. ³Mojsije pomisli: »Idem iz blizine vidjeti tu rijetku pojavu zašto grm ipak ne izgara.« ⁴Kad Gospodin vidje gdje prilazi da vidi, poviknu mu Bog iz grma: »Mojsije, Mojsije!« On odgovori: »Evo me!« ⁵A on zapovjedi: »Ne primiči se bliže ovamo! Izuj obuću s nogu! Jer mjesto na kojemu stojiš sveto je tlo!« ⁶I nastavi: »Ja sam Bog oca tvojega, Bog Abrahamov, Izakov i Bog Jakovljev.« Tada Mojsije zakloni svoje lice, jer se bojao gledati u Boga. ⁷A Gospodin reče: »Dobro vidjeh nevolju svojega naroda u Egiptu i razabrah njegovu tužbu na tlačitelje. Znam kako puno trpi. ⁸Zato, evo, siđoh da ga izbavim iz ruku Egipćana i da ga izvedem iz te zemlje u zemlju lijepu i prostranu, u zemlju u kojoj teče mlijeko i med, u mjesta gdje su Kanaanci, Hetiti, Amorejci, Perižani i Jebusejci. ⁹Dosta tužba Izraelovih sinova dopre do mene, i ja vidim kako ih teško muče Egipćani. ¹⁰Zato sad idi! Šaljem te k faraonu. Izvedi moj narod, Izraelove sinove, iz Egipta!« ¹¹Tada upita Mojsije Boga: »Kako, zar ja da idem faraonu: da izvedem Izraelove sinove iz Egipta?« ¹²On potvrdi: »Ja ću biti s tobom. I ovo neka ti bude kao znak da te šaljem: Kad izvedeš narod iz Egipta, častit ćete Boga na ovoj gori.« ¹³Mojsije opet zapita Boga: »Ali kad dođem k Izraelovim sinovima pa im reknem: Bog otaca vaših šalje me k vama, i ako me upitaju: Kako mu je ime, što ću im odgovoriti?« ¹⁴Bog odgovori Mojsiju: »Ja sam, koji jesam.« I nastavi: »Tako reci sinovima Izraelovim: Onaj Ja sam posla me k vama!« ¹⁵Dalje reče Bog Mojsiju: »Tako javi Izraelovim sinovima: Gospodin, Bog otaca vaših, Bog Abrahamov, Izakov i Jakovljev, posla me k vama. To je moje ime navijeke, i tako me se ima zvati od koljena do koljena. ¹⁶Idi i sakupi starješine Izraelovih sinova i reci im: Gospodin, Bog vaših otaca, Bog Abrahamov, Izakov i Jakovljev, javi mi se i reče: Dobro pripazih na vas i na to što vam se zbivalo u Egiptu, ¹⁷i odlučih: Izvest ću vas iz nevolje u Egiptu u zemlju Kanaanaca, Hetita, Amorejaca, Perižana, Hivijaca i Jebusejaca, u zemlju u kojoj teče mlijeko i med. ¹⁸Ako te poslušaju, onda idi sa starješinama Izraelovih sinova egipatskomu kralju! Recite mu: Gospodin, Bog Hebreja, objavi nam se. Mi moramo odmah tri dana hoda daleko poći u pustinju da žrtvujemo Gospodinu, Bogu svojemu. ¹⁹A ja znam da vas egipatski kralj ne će pustiti da idete, ako na to ne bude silom prisiljen. ²⁰Ali ja ću pružiti svoju ruku i pohodit ću Egipat svim svojim čudesima, što ću ih učiniti u njemu, i poslije će vas pustiti. ²¹Učinit ću da taj narod nađe milost u Egipćana. Kad pođete, ne ćete otići praznih ruku. ²²Žene će naime izmoliti od svojih susjeda i domaćica srebrnih i zlatnih dragocjenosti i haljina. To ćete staviti na svoje sinove i kćeri i tako od Egipćana uzeti plijen.«