Mana i prepelice

¹Sva se općina Izraelovih sinova podiže od Elima i dođe u pustinju Sin, koja leži između Elima i Sinaja, petnaestoga dana drugoga mjeseca nakon izlaska iz egipatska zemlje. ²Zbog pustinje mrmljala je sva općina sinova Izraelovih protiv Mojsija i Arona. ³Rekoše im sinovi Izraelovi: »Radije bismo ipak bili pomrli od Gospodnje ruke u egipatskoj zemlji, kad smo sjedili kod lonaca s mesom i jeli do sitosti. A vi nas odvedoste u ovu pustinju da pomorite svu općinu glađu.« ⁴Tada reče Gospodin Mojsiju: »Dobro! Učinit ću da vam daždi kruh s neba. Neka onda narod izlazi van i skupi sebi koliko mu treba na dan. Hoću ga time staviti na kušnju, hoće li se ravnati po mojoj uputi ili neće. ⁵A kad budu šesti dan pripravili što su donijeli, bit će dvaput onoliko koliko bi nakupili svaki dan.« ⁶Mojsije i Aron objaviše potom svima sinovima Izraelovim: »Večeras ćete spoznati da je Gospodin onaj koji vas izvede iz egipatske zemlje. ⁷A sutra ćete vidjeti slavu Gospodnju. Jer je on čuo vaše mrmljanje protiv Gospodina. A što smo mi da mrmljate protiv nas?« ⁸Mojsije nastavi: »Po tome što će vam Gospodin dati da večeras jedete mesa i ujutro kruha do sitosti spoznat ćete da je Gospodin čuo vaše mrmljanje, što ga podigoste protiv njega. Jer što smo mi? Nije protiv nas bilo upravljeno vaše mrmljanje, nego protiv Gospodina.« ⁹Nato reče Mojsije Aronu: »Zapovjedi svoj općini sinova Izraelovih: Pristupite pred Gospodina! Jer je on čuo vaše mrmljanje.« ¹⁰Kad onda Aron to priopći svoj općini sinova Izraelovih i oni pogledaše prema pustinji, objavi se slava Gospodnja u oblaku. ¹¹A Gospodin reče Mojsiju: ¹²»Čuo sam mrmljanje sinova Izraelovih. Kaži im ovo: Večeras ćete dobiti za jelo mesa i sutra ćete se ujutro nasititi kruha. Tako ćete spoznati da sam ja Gospodin Bog vaš.« ¹³I doista: uvečer doletje jato prepelica i pokri tabor. A sutradan se prostrla rosa okolo tabora. ¹⁴Kad je rosa ishlapijela, ležalo je po pustinji nešto sitno, zrnato; sitno kao slana na zemlji. ¹⁵Kad to vidješe sinovi Izraelovi, upitaše jedan drugoga: »Što je to?«, jer nisu znali što je bilo. Mojsije im reče: »To je kruh što vam ga dade Gospodin da ga jedete. ¹⁶Ovo zapovijeda Gospodin: Svaki od vas neka nakupi toga koliko mu treba: jedan gomer za svakoga prema broju vaših osoba! Ali svaki neka uzme od toga samo za one koji su mu u šatoru!« ¹⁷Sinovi Izraelovi učiniše tako i nakupiše jedan mnogo, drugi malo. ¹⁸Kad izmjeriše na gomer, ne dođe više onomu koji nakupi mnogo, niti manje onomu koji nakupi malo. Svaki nakupi koliko mu je trebalo. ¹⁹Dalje im zapovjedi Mojsije: »Nitko neka ne sačuva ništa od toga do sutra!« ²⁰Ali oni ne poslušaše Mojsija, nego neki sačuvaše nešto od toga do sutra. No to se ucrva i sagnji. Zato se Mojsije na njih razljuti. ²¹Tako bi oni to sakupljali svako jutro, svatko koliko bi mu trebalo. Ali čim bi sunce ugrijalo, to bi se rastopilo. ²²Sedmoga dana nakupiše dvaput toliko hrane, dva gomera po osobi. Sve starješine općine dođoše i javiše to Mojsiju. ²³On im odgovori: »Ovo zapovijeda Gospodin: Sutra je dan odmora, sveta Gospodnja subota. Što hoćete peći, pecite, i što hoćete kuhati, kuhajte! Sve što preostane ostavite za sebe na stranu, da se sačuva za sutra!« ²⁴Ostaviše, dakle, to na stranu do sutra, kao što je bio zapovjedio Mojsije, i nije zaudaralo i u tome se nije našao crv. ²⁵Mojsije zapovjedi: »Jedite to danas; jer je danas Gospodnja subota! Danas ne ćete ništa naći na polju. ²⁶Skupljajte šest dana! Sedmi je dan subota. Taj dan nema ništa.« ²⁷Kad sedmoga dana izađoše neki od naroda da skupljaju, ne nađoše ništa. ²⁸Onda reče Gospodin Mojsiju: »Dokle ćete se još nećkati u izvršavanju mojih zapovijedi i uputa? ²⁹Pomislite ipak na to da vam Gospodin dade subote! Zato vam daje šestoga dana hrane za dva dana. Svatko neka ostane kod kuće. Neka nitko sedmoga dana ne ostavlja svoj stan!« ³⁰Tako je svetkovao narod subotu, sedmi dan. ³¹A sinovi Izraelovi prozvaše to mana. Bila je bijela kao sjeme korijandrovo, i okus joj je bio kao od medena kolača. ³²Mojsije proglasi: »Ovo nalaže Gospodin: Neka se od toga sačuva pun gomer za buduće naraštaje, da vide hranu kojom sam vas u pustinji hranio, kad vas izvedoh iz egipatske zemlje!« ³³Stoga zapovjedi Mojsije Aronu: »Uzmi vrč, uspi u nj pun gomer mane i stavi ga pred Kovčeg zavjeta, da se čuva za buduće naraštaje!« ³⁴I stavi ga Aron pred Kovčeg zavjeta, da se čuva, kao što je Gospodin bio naložio Mojsiju. ³⁵Sinovi Izraelovi jeli su manu četrdeset godina, dok ne dođoše u napučenu zemlju. Jeli su manu dok ne dođoše na među kanaanske zemlje. ³⁶Gomer je deseti dio efe.