Propovijed o divoti radosne vijesti

¹Zbog Siona ne smijem šutjeti, zbog Jeruzalema ne smijem mirovati, dok njegovo opravdanje ne iziđe kao svjetlost i njegovo spasenje kao goruća baklja. ²I narodi će vidjeti tvoje opravdanje i svi kraljevi tvoju slavu, i prozvat ćeš se novim imenom, što će ga odrediti Gospodnja usta. ³Tada ćeš biti sjajna kruna u Gospodnjoj ruci i kraljevski zlatni vijenac u ruci svojega Boga. ⁴Ne ćeš se više zvati »ostavljenom«, niti će se tvoja zemlja zvati »pustinja«, nego ćeš se zvati »milina moja« i tvoja zemlja »udata«. Jer ćeš se svidjeti Gospodinu, i zemlju će ti on uzeti za zaručnicu. ⁵Jer kao što se mladić zaručuje djevojkom, tako tebe uzimaju u posjed tvoja djeca. I kako se zaručnik raduje zaručnici, tako se tebi raduje tvoj Bog. ⁶»Na tvojim zidovima, Jeruzaleme, postavio sam stražare; čitav dan i svu noć ne će oni ušutjeti ni za tren.« Vi, koji morate spominjati Gospodina, ne šutite! ⁷Ne dajte mu mira dok ne uspostavi Jeruzalem i ne učini ga slavom na zemlji! ⁸Zakleo se Gospodin svojom desnicom i svojom jakom mišicom: »Ne ću više nikada dati tvoga žita tvojim neprijateljima za hranu, i tuđinci ne će više piti tvoga vina, oko kojega si se trudio. ⁹Ne, tko je žeo zrno, neka ga jede i pritom neka hvali Gospodina! I tko je unio vino, neka ga i pije u mojim svetim trijemovima!« ¹⁰Prođite, prođite kroz vrata! Napravite put narodu! Sagradite, sagradite cestu! Uklonite s nje kamenje! Podignite zastavu narodima! ¹¹Evo, Gospodin oglašava do nakraj zemlje: »Recite sionskoj kćeri: Evo, tvoj spasitelj dolazi! Evo, njegova plaća dolazi s njim i njegovo vraćanje ide pred njim!« ¹²Oni će se zvati »svet narod«, »Gospodnji otkupljenici«. A ti ćeš se zvati »traženi«, »neostavljeni grad«.