Božji sud nad prijateljima Egipćana

¹Teško onima koji su išli u Egipat da dobiju pomoć i da se oslone na ratne konje! Uzdali su se u mnoštvo bojnih kola, u silno mnoštvo konja. A nisu gledali na Izraelova Sveca i nisu ništa pitali za Gospodina. ²Ali je i on bio mudar i navukao je nesreću. Nije povukao svojih prijetnja, nego je ustao na kuću zlikovaca i na pomoć zločincima. ³Jest, Egipćani su ljudi, a ne Bog. Konji su njihovi meso, a ne duh. Mahne li Gospodin rukom, posrnut će zaštitnik i srušit će se štićenik. Svi će zajedno biti uništeni. ⁴Jer ovako mi reče Gospodin: »Kao što lav, lavić, reži nad plijenom – svu četu pastira podigli su na nj, ali se on ne plaši njihove vike, niti se pokorava na njihovu buku – tako Gospodin nad vojskama silazi u boj na goru Sion i njegovu uzvisinu. ⁵Kao ptice krilima, Gospodin će nad vojskama zaštititi Jeruzalem i zakloniti, izbaviti i osloboditi. ⁶Vratite se k onome od kojega su tako duboko otpali Izraelovi sinovi! ⁷Jer će u onaj dan svaki odbaciti svoje srebrne i zlatne idole, što vam ih vaše ruke načiniše na grijeh. ⁸I Asur ne će pasti od mača kojeg čovjeka. Ne će ga umoriti mač nekoga na zemlji. I ako pobjegne od mača, mladići će njegovi postati sluge, robovi. ⁹Kralj će njegov propasti od straha, knezovi će njegovi ostaviti zastavu.« Veli Gospodin, koji ima ognjište u Sionu i peć u Jeruzalemu.