2. Kraljevima 4 — Biblija Šarić

Čudo s udovičinim uljem

¹Jedna od žena proročkih učenika zamoli Elizeja: »Moj je muž, tvoj sluga, umro. Znaš da je tvoj sluga bio štovatelj Gospodina. Sad dolazi vjerovnik i uzet će mi sebi oba moja sina za robove.« ²Elizej je upita: »Što da ti učinim? Reci mi što imaš u kući!« Ona odvrati: »Sluškinja tvoja nema ništa u kući do posudicu ulja.« ³Tad joj on zapovjedi: »Idi, zatraži od svih svojih susjeda prazne posude, ali ne premalo! ⁴Onda odi kući, zaključaj vrata za sobom i za svoja oba sina i ulijevaj u sve te posude! Kad je jedna puna, stavi je na stranu!« ⁵I ona ode od njega, zaključa vrata za sobom i za svojim sinovima; oni su joj dodavali posude, a ona je ulijevala. ⁶Kad su posude bile pune, reče ona svomu sinu: »Daj mi još jednu posudu!« On joj odgovori: »Nema više nijedne!« Tada prestade teći ulje. ⁷Ona ode i kaza čovjeku Božjemu. On reče: »Idi, prodaj ulje i plati svojim vjerovnicima! Od onoga što preostane, možeš živjeti sa svojim sinovima.«

Uskrisenje Šunamkina sina

⁸Jednoga dana prolazio je Elizej pokraj Šunama. Tamo je živjela neka ugledna žena. Ona mu ponudi jelo, i kada bi god tamo prolazio, navraćao se k njoj na jelo. ⁹Ona reče svom mužu: »Eto, znam da je to svet čovjek, Božji, koji uvijek prolazi pokraj nas. ¹⁰Mi ćemo mu napraviti malu, zidanu gornju sobu, pa mu namjestiti postelju, stol, stolicu i svjetiljku. Kad nam onda dođe, može se tamo skloniti.« ¹¹I kad je jednoga dana opet došao tamo, uđe u gornju sobu i ondje zaspa. ¹²Potom zapovjedi svojemu sluzi Gehaziju: »Zovni našu Šunamku!« On je zovnu i ona stupi pred njega. ¹³I on zapovjedi sluzi: »Kaži joj: Ti si se za nas toliko pobrinula. Što hoćeš da ti učinim? Imaš li što da progovorimo za te kralju ili vojskovođi?« Ona odgovori: »Ja živim među svojima.« ¹⁴On opet upita: »Što bi joj se moglo učiniti?« Gehazi odgovori: »Eto, nažalost, nema sina, a muž joj je star.« ¹⁵Potom on zapovjedi: »Zovni je!« On je dozva i ona stade na vratima. ¹⁶I on reče: »Dogodine, u ovo doba, milovat ćeš sina.« A ona odvrati: »Nemoj, gospodaru moj! Ne varaj svoju sluškinju, ti, Božji čovječe!« ¹⁷I doista zatrudnje žena, i rodi sina druge godine u to doba, kako joj je Elizej bio obećao. ¹⁸Kad je dječak bio odrastao, iziđe on jednoga dana k svom ocu i k žeteocima. ¹⁹Tada se potuži ocu: »Ah, glava, moja glava!« On reče sluzi: »Nosi ga kući k njegovoj majci!« ²⁰On ga uze i odnese ga njegovoj majci. Do podne je još sjedio na njezinu krilu, tada umre. ²¹Onda ode ona gore, položi ga na postelju Božjega čovjeka, zaključa za njim i iziđe. ²²Potom pozva svoga muža i zamoli ga: »Pošalji mi jednoga slugu i jednu magaricu! Idem brzo Božjemu čovjeku i opet natrag.« ²³On upita: »Zašto danas hoćeš ići k njemu? Niti je mlađak niti subota.« Ona odvrati: »Zbogom!« ²⁴Potom dade osedlati magaricu i zapovjedi svom sluzi: »Tjeraj samo jednako i nemoj mi zastajati nigdje, osim kad ti kažem!« ²⁵Tako ode i dođe k Božjemu čovjeku na Karmel. Kad je Božji čovjek ugleda izdaleka, reče svomu sluzi Gehaziju: »Ta ovdje je naša Šunamka! ²⁶Trči pred nju i pitaj je: Jesi li zdravo? Je li zdravo tvoj muž i dječak?« Ona odgovori: »Zdravi smo.« ²⁷Ali kad dođe k Božjemu čovjeku na goru, ogrli mu noge. Gehazi pristupi i htjede je odgurnuti. Ali Božji čovjek reče: »Pusti je! Jer je duboko rastužena. A Gospodin krije od mene i nije mi javio.« ²⁸Ona se stade tužiti: »Jesam li svog gospodara molila za sina? Nisam li kazala: Ne varaj me?« ²⁹Tada on zapovjedi Gehaziju: »Opaši svoja bedra, uzmi moj štap u ruku, pa idi! Ako susretneš koga, ne pozdravljaj ga, i ako te tko pozdravi, ne zahvaljuj mu! Stavi moj štap na dječakovo lice!« ³⁰A dječakova mati povika: »Tako živ bio Gospodin i tako živ bio ti sam, ne puštam te!« I on se diže i pođe s njom. ³¹Gehazi je bio međutim otišao naprijed i stavio štap na dječakovo lice. Ali nije se moglo opaziti ni glasa ni znaka života. Stoga ode natrag ususret (Elizeju) i javi mu da se dječak nije probudio. ³²Kad Elizej dođe u kuću, nađe dječaka gdje leži mrtav na njegovoj postelji. ³³On se povuče natrag, zaključa vrata za sobom i za dječakom i pomoli se Gospodinu. ³⁴Potom se pope na postelju i leže na dječaka. Stavi svoja usta na njegova usta, svoje oči na njegove oči i svoje ruke na njegove ruke. I dok je on bio tako ispružen po njemu, ugrija se dječakovo tijelo. ³⁵Potom se on povuče natrag i pođe po kući jednom ovamo i onamo, pope se opet na postelju i pruži se još jednom po njemu. Tada kihnu dječak sedam puta. Onda otvori dječak svoje oči. ³⁶I zovnu on Gehazija i zapovjedi mu: »Dovedi našu Šunamku!« On je zovnu, i kad ona dođe k njemu i reče joj on: »Uzmi svoga sina!«, ³⁷ona pristupi, pade mu pred noge i nakloni se do zemlje. Tada uze svog sina i iziđe.

Gorki plodovi

³⁸Elizej dođe opet u Gilgal, kad je upravo bila glad u zemlji. I dok su proročki učenici sjedili pred njim, zapovjedi on svom sluzi: »Pripremi veliki kuhinjski lonac i skuhaj jelo za proročke učenike!« ³⁹Tada jedan ode u polje kako bi nabrao zelja. Nađe tamo divlju povijušu i istrgnu s nje divljih ugoraka, tako da je njima napunio svoj plašt. Tada dođe kući i sasiječe ih za jelo u kuhinjski lonac; jer ih nije poznavao. ⁴⁰A kad usuše ljudima jelo, i oni stadoše jesti, povikaše iza glasa: »U loncu je smrt, čovječe Božji!« I nisu mogli dalje jesti. ⁴¹A on zapovjedi: »Donesite ovamo brašna!« Baci to u lonac i reče: »Uspi ljudima, neka jedu!« I nije bilo više ništa škodljivo u loncu.

Umnažanje kruha

⁴²Jednoga dana dođe netko iz Baal Šališe, donese čovjeku Božjemu u svojoj torbi kruhove od prvina, dvanaest ječmenih kruhova i istučene klasove. On zapovjedi: »Daj ljudima, neka jedu!« ⁴³A sluga odvrati: »Kako to mogu postaviti pred stotinu ljudi?« A on odvrati: »Daj ljudima, neka jedu! Jer tako govori Gospodin: Vi ćete jesti i još će od toga preteći.« ⁴⁴Tada im on to postavi. Oni jedoše i još im preteče, kako je bio obećao Gospodin.