Uznesenje Ilijino

¹Kratko vrijeme prije nego Gospodin uze Iliju u vihoru na nebo, ostavi Ilija s Elizejem Gilgalu. ²Ilija zamoli Elizeja: »Ostani ovdje! Gospodin me šalje u Betel.« A Elizej odvrati: »Tako živ bio Gospodin i tako živ bio ti sam, ja te ne ostavljam!« I tako siđoše u Betel. ³Proročki učenici, koji su živjeli u Betelu, dođoše k Elizeju i upitaše ga: »Znaš li da će Gospodin danas tvoga gospodara uzeti od tebe k sebi?« On odgovori: »Jest, znam; šutite!« ⁴I još ga jednom zamoli Ilija: »Elizeju, ostani ipak ovdje! Gospodin me šalje u Jerihon.« A on odvrati: »Tako živ bio Gospodin i tako živ bio ti sam, ja te ne ostavljam!« I tako dođoše u Jerihon. ⁵Proročki učenici, koji su živjeli u Jerihonu, pristupiše k Elizeju i upitaše ga: »Znaš li da će Gospodin danas tvoga gospodara uzeti od tebe k sebi?« On odgovori: »Jest, znam; šutite!« ⁶Opet ga zamoli Ilija: »Ostani ipak ovdje! Gospodin me poslao na Jordan.« A on odvrati: »Tako živ bio Gospodin i tako živ bio ti sam, ja te ne ostavljam!« I tako nastaviše svoj put obojica zajedno. ⁷Pedeset proročkih učenika išlo je s njima, ali ostadoše po strani, na nekoj udaljenosti, kad se njih dvojica zaustaviše kod Jordana. ⁸Ilija uze svoj plašt, smota ga i udari njim po vodi. Ona se razdijeli na obje strane te prijeđoše obojica po suhu. ⁹Kad su bili prijeko, reče Ilija Elizeju: »Moli samo, ako ti trebam još što učiniti prije nego budem uzet od tebe!« Elizej odgovori: »Neka dvije trećine tvog duha prijeđe na mene!« ¹⁰Onaj reče: »Tražiš veliku stvar. Ako budeš smio pribivati kad budem uzet od tebe, bit će ti tako, inače neće.« ¹¹Dok su dalje išli razgovarajući, dođoše odjednom ognjena kola s ognjenim konjima i rastaviše ih obojicu. Ilija se odveze u vihoru put neba. ¹²Kad to Elizej vidje, povika glasno: »Oče moj, oče moj! Kola Izraelova i njegovi konjanici!« Kad ga više nije vidio, uze svoje haljine i razdere ih na dvoje. ¹³I podiže plašt koji je bio spao s Ilije, vrati se i stupi na obalu Jordana. ¹⁴Tamo uzme plašt koji je bio spao s Ilije, udari njim po vodi i povika: »Gdje je sad Gospodin, Bog Ilijin?« I kako on udari po vodi, razdijeli se ona na obje strane, i Elizej prijeđe. ¹⁵Kad proročki učenici iz Jerihona vidješe to s druge strane, povikaše: »Duh Ilijin počinu na Elizeju!« Oni mu dođoše ususret, baciše se pred njim na zemlju ničice ¹⁶i rekoše mu: »Ovdje ima pedeset tvojih slugu, junaka. Neka oni idu i neka traže tvoga gospodara! Možda ga je odveo Duh Gospodnji i uklonio ga na kakvo brdo ili u koju dolinu.« A on odvrati: »Ne šaljite ih!« ¹⁷A kad su jednako navaljivali na nj, izjavi: »Pošaljite ih samo!« I poslaše pedeset ljudi. Oni su ga tražili tri dana, ali ga ne nađoše. ¹⁸Kad mu se vratiše – on je bio još u Jerihonu – reče im: »Nisam li vam rekao da ne idete?«

Elizejeva čudesna djela

¹⁹A stanovnici grada rekoše Elizeju: »Položaj je grada doduše dobar, kako vidiš, gospodaru, ali je voda zla. Zato okolica uzrokuje pobacivanja.« ²⁰On odgovori: »Donesite mi novu zdjelu i stavite soli u nju!« Kad su mu je bili donijeli, ²¹iziđe on na izvor, baci u nj sol i reče: »Ovako govori Gospodin: Ozdravljam ovu vodu. Odsad ona više ne će uzrokovati ni smrti ni pobacivanja.« ²²Tako postane voda zdrava do dana današnjega, po riječi što ju je bio rekao Elizej. ²³Otamo ode u Betel. Kad je išao putem, iziđoše mala djeca iz grada, i rugala su mu se i vikala mu: »Hodi, ćelavče; hodi, ćelavče!« ²⁴On se obazre i kad ih vidje, prokle ih u ime Gospodnje. Tada iziđoše dvije medvjedice iz šume i rastrgaše četrdeset i dvoje djece između njih. ²⁵Otamo ode na Karmel i zatim se vrati u Samariju.