Djela 18 — Biblija Šarić

Pavao u Korintu

¹Potom ode iz Atene i dođe u Korint. ²I nađe jednoga Židova, po imenu Akvilu, rodom iz Ponta, koji je bio nedavno došao iz Italije, i njegovu ženu Priscilu, jer je Klaudije izdao dekret da svi Židovi napuste Rim. On dođe k njima. ³Kako su se bavili istim zanatom, ostade kod njih, i radio je. A bili su šatorskog zanata. ⁴Svake je subote raspravljao u sinagogi te uvjeravao Židove i Grke. ⁵A kad dođoše iz Makedonije Sila i Timotej, posveti se Pavao sasvim propovijedanju svjedočeći Židovima da je Isus Mesija. ⁶Ali kako su se oni protivili i hulili, otrese svoje haljine i reče: »Krv vaša na vašu glavu, ja sam čist, odsad idem k poganima.« ⁷I ode odande i dođe u kuću nekoga Ticija Justa koji se bojao Boga i čija je kuća bila uz sinagogu. ⁸A Krisp, predstojnik sinagoge, povjerova u Gospodina sa svom svojom kućom, i od Korinćana mnogi koji su slušali prigrliše vjeru i krstiše se. ⁹A Gospodin reče Pavlu noću u viđenju: »Ne boj se, nego govori, i ne ušuti! ¹⁰Jer sam ja s tobom, nitko ti se ne će primaći da ti naudi jer ja imam mnogo naroda u ovome gradu.« ¹¹Tako proboravi ondje godinu i šest mjeseci naučavajući među njima Božju riječ.

Pavao priveden prokonzulu Galionu

¹²Dok je Galion bio namjesnik u Ahaji, ustadoše Židovi jednodušno protiv Pavla i dovedoše ga na sud ¹³govoreći: »Ovaj nagovara ljude da obavljaju štovanje Boga koje je protuzakonito.« ¹⁴Kad je Pavao htio otvoriti usta, reče Galion Židovima: »Kad bi se radilo o kakvoj nepravdi ili zločinu, o Židovi, po dužnosti bih vas saslušao. ¹⁵Budući da se svađate o svom nauku, nazivima i Zakonu, sporazumijte se sami, jer ja ne ću biti sudac u tome.« ¹⁶I otjera ih iz sudnice. ¹⁷Onda svi uhvatiše Sostena, predstojnika sinagoge, i kazniše ga šibanjem pred sudnicom. A Galion nije za to ništa mario.

Pavlov povratak u Antiohiju

¹⁸Pavao ostade još podugo; i oprostivši se s braćom, otplovi prema Siriji, a s njime Priscila i Akvila. U Kenhreji dade ošišati glavu, jer se bio zavjetovao. ¹⁹I dođe u Efez; njih ostavi ondje, a on uđe u sinagogu, i raspravljao je sa Židovima. ²⁰A kad su ga oni molili da ostane dulje, ne htjede, ²¹nego se oprosti s njima i reče: »Opet ću se vratiti k vama, ako Bog htjedne« – i otiđe iz Efeza. ²²I sišavši u Cezareju, uđe i pozdravi Crkvu, i siđe u Antiohiju. ²³I ostavši ondje neko vrijeme, zaputi se i prođe redom Galiciju i Frigiju, utvrđujući sve učenike.

Apolon u Efezu

²⁴A dođe u Efez neki Židov, po imenu Apolon, rodom Aleksandrinac, čovjek rječit, upućen u Pisma. ²⁵On je bio poučen o Gospodnjem putu, i goreći duhom, govorio je i naučavao je marljivo o Isusu, ali je znao samo za Ivanovo krštenje. ²⁶On dakle počne odvažno propovijedati u sinagogi. I kad ga čuše Priscila i Akvila, uzeše ga k sebi i izložiše mu točnije Božji put. ²⁷A kad je htio poći u Ahaju, ohrabriše ga braća i napisaše učenicima da ga prime. Kad je došao, po milosti je snažno pomogao onima koji su prihvatili vjeru. ²⁸Jer je silno pobijao Židove javno, dokazujući iz Pisama da je Isus Mesija.