Božja revnost za Sion

¹Tada dođe riječ Gospodina nad vojskama ovako: ²»Ovako veli Gospodin nad vojskama: Revnujem za Sion žarkom revnošću i raspaljen sam zbog njega žestokim gnjevom.« ³Ovako veli Gospodin: »Vraćam se na Sion i opet ću stanovati u Jeruzalemu, i Jeruzalem će se zvati Grad vjernosti i gora Gospodina nad vojskama, Sveta gora.« ⁴Ovako veli Gospodin nad vojskama: »Opet će starci i starice sjediti po jeruzalemskim ulicama; svatko ima svoj štap u ruci zbog punine dana života. ⁵I gradske ulice bit će opet pune dječaka i djevojčica, što će se igrati po ulicama.« ⁶Ovako veli Gospodin nad vojskama: »Ako se to što će se dogoditi u one dane čini čudno ostatku toga naroda, zar da to bude čudno i u mojim očima?«, govori Gospodin nad vojskama. ⁷Ovako veli Gospodin nad vojskama: »Evo, ja oslobađam svoj narod iz zemlje sunčeva istoka i iz zemlje njegova zapada. ⁸I dovodim ih kući. Oni će opet stanovati u Jeruzalemu i bit će moj narod, i ja ću biti njihov Bog u vjernosti i pravednosti.« ⁹Ovako veli Gospodin nad vojskama: »Ohrabrite se koji slušate u ove dane ova obećanja iz usta proroka, naime u dan kad je bio položen temelj gradnji Hrama, kuće Gospodina nad vojskama! ¹⁰Jer prije tih dana nije bilo plaće za rad ljudi ni plaće za životinje. Tko je izlazio i ulazio nije bio siguran od neprijatelja: zavadio sam sve ljude. ¹¹A sada ne ću više biti kao u prijašnje dane ostatku toga naroda«, govori Gospodin nad vojskama. ¹²»Nego će usjev biti siguran. Vinova će loza nositi svoj plod, i zemlja će rađati svoj rod. Nebo će davati svoju rosu, i sve ću to dodijeliti ostatku toga naroda. ¹³I kao što ste prije bili kletva među narodima, Judina i Izraelova kućo, tako ću vam sada pribaviti spasenje, da budete blagoslov. Ne bojte se! Ohrabrite se!« ¹⁴Jer ovako veli Gospodin nad vojskama: »Kao što sam bio odlučio da vam učinim zlo, kad su me bili razgnjevili vaši oci«, govori Gospodin nad vojskama, »i nisam to požalio, ¹⁵isto sam tako sad u ove dane odlučio da iskažem dobro Jeruzalemu i Judinoj kući. Ne bojte se! ¹⁶Ovo je što morate činiti: govorite jedan drugome istinu! Sudite na svojim vratima vjerno i mirno! ¹⁷Nitko neka ne misli protiv drugoga zlo u svom srcu! Ne ljubite krive zakletve! Jer sve to mrzim, govori Gospodin.« ¹⁸Dođe mi riječ Gospodina nad vojskama: ¹⁹»Ovako veli Gospodin nad vojskama: Post u četvrtom, petom, sedmom i desetom mjesecu neka se za Judinu kuću obrati u radost i veselje, i u vesele svetkovine! Samo morate ljubiti istinu i mir.« ²⁰Ovako veli Gospodin nad vojskama: »Jednom će dolaziti narodi i stanovnici mnogih gradova. ²¹Stanovnici jednoga grada dolazit će k onima drugoga i govorit će: Ići ćemo tamo da umilostivimo Gospodina i da tražimo Gospodina nad vojskama! I ja ću poći. ²²Mnogobrojni narodi i mnoga plemena doći će tražiti Gospodina nad vojskama, da umilostive Gospodina.« ²³Ovako veli Gospodin nad vojskama: »U one će dane deset ljudi od svih jezika neznabožačkih naroda uhvatiti jednoga Judejca za skut i reći: Hoćemo ići s vama; jer smo čuli da je Bog s vama.«