# Knjiga o Sucima 9

*Šarićev prijevod · Biblija Verbum · biblija.verbum.hr*

## Nasilnik Abimelek i njegova smrt

**1** Abimelek, Jerubaalov sin, ode u Šekem k braći svoje majke i predloži njima i svemu rodu obitelji svoje majke ovo:
**2** »Upitajte jednom otvoreno sve građane Šekema: Što je bolje za vas: da su vam gospodari sedamdeset ljudi, svi sinovi Jerubaalovi, ili da vam je gospodar jedan čovjek? Pomislite na to da sam ja vaše tijelo i vaša kost!«
**3** Tu njegovu izjavu izrekoše braća njegove majke pred svim građanima Šekema, i njihova se srca privinuše Abimeleku. Jer oni sebi rekoše: »Naš je brat.«
**4** Dadoše mu sedamdeset šekela srebra iz Baal-Beritova hrama. Time najmi sebi Abimelek ljude bez posjeda i drzovite, koji mu se pridružiše.
**5** On pođe onda u kuću svog oca u Ofru i pobi svoju braću, sinove Jerubaalove, sedamdeset ljudi, na jednom kamenu. Samo osta Jotam, najmlađi Jerubaalov sin, jer se je bio sakrio.

**6** Nato se sakupiše svi građani u Šekemu i svi stanovnici Bet-Mila, odoše i učiniše Abimeleka kraljem kod hrasta koji stoji u Šekemu.
**7** Kad to javiše Jotamu, ode on, stade na vrh gore Gerizima i povika im u sav glas:  
»Čujte me, građani Šekema,  
tako vas Bog čuo!

**8** Jedanput pošla stabla  
da pomažu sebi kralja.  
Rekoše maslini: Budi naš kralj!

**9** A maslina im odvrati:  
Zar ja da ostavim svoju pretilinu,  
koju na meni slave bogovi i ljudi,  
pa da idem vladati nad drvećem?

**10** Tada reče drveće smokvi:  
Dođi, budi naš kralj!

**11** A smokva im odvrati:  
Zar ja da ostavim svoju sladost  
i krasni svoj plod,  
pa da idem vladati nad drvećem?

**12** I reče drveće vinovoj lozi:  
Dođi, budi naš kralj!

**13** A vinova im loza odvrati:  
Zar ja da ostavim svoje vino,  
koje veseli Boga i ljude,  
pa da vladam nad drvećem?

**14** I reče sve drveće trnu:  
Dođi, budi naš kralj!

**15** A trn im odgovori:  
Ako doista hoćete mene pomazati sebi za kralja,  
onda dođite i sklonite se u moju sjenu;  
ako li ne ćete, onda neka izađe oganj iz trna  
i spali libanonske cedrove!

**16** A sada! Ako ste vjerno i pošteno radili, kad učiniste Abimeleka kraljem, i ako ste dobro učinili Jerubaalu i njegovoj kući i nagradili mu ono što je učinio –
**17** vi, za koje se je moj otac borio i svoj život izložio i koje je izbavio iz ruku Midjanaca,
**18** a vi danas ustadoste na kuću mojega oca i pobiste njegove sinove, sedamdeset ljudi, na jednom kamenu, i učiniste kraljem Abimeleka, sina njegove sluškinje, nad građanima Šekema zato što je vaš brat –
**19** ako ste dakle danas vjerno i pošteno radili prema Jerubaalu i njegovoj kući, onda se veselite zbog Abimeleka, a on neka se veseli zbog vas!
**20** Ako li niste, neka iziđe oganj od Abimeleka i spali građane u Šekemu i Bet-Milu i neka iziđe oganj od građana u Šekemu i od Bet-Mila i spali Abimeleka!«
**21** Tada pobježe Jotam i skloni se. Ode u Beer i ondje ostade bojeći se svojega brata Abimeleka.

**22** I vladao je Abimelek Izraelom tri godine.
**23** I posla Bog razdor između Abimeleka i građana u Šekema, tako da se građani Šekema iznevjeriše Abimeleku.
**24** Tako se je morao osvetiti zločin učinjen na sedamdeset sinova Jerubaalovih i krv njihova doći na njihova brata Abimeleka, koji ih je bio ubio, i na građane Šekema, koji su ga bili potakli da ubije svoju braću.
**25** I građani Šekema postaviše mu zasjede po gorskim vrhovima, pa su plijenili svakoga koji je prolazio mimo njih onim putem. Javiše to Abimeleku.

**26** Gaal, Ebedov sin, bio je naime došao sa svojom braćom, i oni su se bili nastanili u Šekemu. A građani Šekema pouzdaše se u njega.
**27** Kad su bili izašli u polje i u svojim vinogradima imali berbu i tiještili grožđe, prirediše veselje, odoše u hram svojega boga, jedoše i piše, i psovali su Abimeleka.
**28** Gaal, Ebedov sin, povika: »Tko je Abimelek i tko smo mi Šekemljani da mu moramo služiti? Nije li on Jerubaalov sin, a Zebul njegov upravitelj? Budite radije podložni ljudima Hamora, Šekemova oca! Zašto da njemu budemo podložni?
**29** O, kad bih ja imao u svojoj ruci taj narod! Protjerao bih Abimeleka.« Tada rekoše Abimeleku: »Pojačaj svoju vojsku i kreni!«
**30** A kad je Zebul, gradski upravitelj, čuo izjave Gaala, Ebedova sina, vrlo se razgnjevi.
**31** On posla tajno glasnike Abimeleku i poruči mu: »Evo, Gaal, sin Ebedov, dođe sa svojom braćom u Šekem. Oni sad bune grad protiv tebe.
**32** Ustani, dakle, noću sa svojim ljudima i postavi zasjedu u polju!
**33** Rano ujutro, kad sunce grane, digni se i udari na grad! Kad on zatim sa svojim ljudima izađe protiv tebe, učini s njim kako ti dolikuje!«

**34** Tada usta Abimelek noću sa svim svojim ljudima. Postaviše zasjedu Šekemu u četiri čete.
**35** Kad Gaal, Ebedov sin, iziđe i stade pred vrata gradska, iskoči onda Abimelek sa svojim ljudima iz zasjede.

**36** Gaal ugleda ljude i reče Zebulu: »Eno dolaze ljudi s vrha gore!« A Zebul mu odvrati: »Od gorske sjene čine ti se ljudi.«

**37** Ali Gaal potvrdi još jednom: »Eno, ljudi silaze s visa! Druga četa dolazi od čarobničkog hrasta.«

**38** Tada mu doviknu Zebul: »Gdje su ti sada velika usta? Ti si bio onaj koji se je rugao: Tko je Abimelek da mu moramo biti podložni? Pa to su ljudi koje si prezreo. Iziđi sada i bori se s njim!«

**39** I izađe Gaal pred Šekemljanima i potuče se s Abimelekom.
**40** Ali ga Abimelek natjera u bijeg, i on pobježe pred njim.
**41** Dok je Abimelek ostao u Arumu, istjera Zebul Gaala i njegovu braću. Tako nisu mogli dulje ostati u Šekemu.
**42** Kad sutradan izađoše ljudi u polje i javiše to Abimeleku,
**43** uze on vojsku, razdijeli je u tri čete i razmjesti je kao zasjedu u polju. A čim vidje da su ljudi izašli iz grada, skoči na njih i pobi ih.
**44** Sam Abimelek udari sa svojom četom i stane kod gradskih vrata, a druge dvije čete udariše na sve one koji su bili u polju, i pobiše ih.
**45** Tada je Abimelek cijeli dan udarao na grad. Kad zauze grad, poubija stanovnike, razori grad i prosu sol po njemu.

**46** A kad to čuše svi stanovnici Šekemske kule, odoše u podrum hrama boga Berita.
**47** Čim dojaviše Abimeleku da su se tamo skupili svi stanovnici Šekemske kule,
**48** izađe on sa svim svojim ljudima na goru Salmon. Tamo prihvati Abimelek sjekiru, odsiječe granu drveta, podiže je i stavi je na svoje rame. A ljudima zapovjedi: »Što vidjeste da sam ja učinio, to brzo činite i vi!«
**49** Tada i svi ljudi, čovjek za čovjekom, odsjekoše granu drveta, pođoše zatim za Abimelekom, slagaše grane nad podrum i njima zapališe podrum. I tako izginuše svi stanovnici Šekemske kule, oko tisuću muškaraca i žena.

**50** Potom ode Abimelek na Tebes, opkoli Tebes i osvoji ga.
**51** Usred grada bila je tvrda kula u koju su bili pobjegli svi ljudi i žene, svi stanovnici grada. Oni zatvoriše za sobom vrata i popeše se na krov kule.
**52** Abimelek dođe sve do kule i htjede udariti na nju. Kad se posve primakao vratima kule, da je zapali,
**53** baci jedna žena gornji mlinski kamen na glavu Abimeleku i razbi mu lubanju.
**54** On brzo dozove momka koji mu je nosio oružje i zapovjedi mu: »Izvadi svoj mač i ubij me! Inače će se za me reći: Žena ga je ubila.« I probode ga njegov momak, i on umre.
**55** Kad vidješe Izraelci da je Abimelek mrtav, vratiše se svi svojim kućama.

**56** Tako plati Bog Abimeleku za zločin što ga je bi počinio prema svom ocu ubivši svoje sedamdesetero braće.
**57** Isto tako dade Bog da svi zločini ljudi u Šekemu natrag padnu na njihovu glavu. Tako se ispuni na njima kletva Jotama, Jerubaalova sina.

---

Izvor: https://www.biblija.verbum.hr/suci/9
Prethodno poglavlje: https://www.biblija.verbum.hr/suci/8.md
Sljedeće poglavlje: https://www.biblija.verbum.hr/suci/10.md
Knjiga: https://www.biblija.verbum.hr/suci.md