Bog – pravedni sudac

¹Bože osvetniče, Gospode! Bože osvetniče, sijevni! ²Ustani, suče zemlje! Isplati plaću oholima! ³Dokle će se bezbožnici, Gospode, dokle će se još bezbožnici hvaliti? ⁴Oni ogovaraju i drzovito govore; svi se zločinci hvastaju. ⁵Drobe tvoj narod, Gospode, tlače tvoju baštinu. ⁶Ubijaju udovicu i stranca, zlostavljaju siročad ⁷i govore: »Gospod ne vidi, Bog Jakovljev ne opaža.« ⁸Opametite se, bezumni u narodu i luđaci, kad ćete se urazumiti? ⁹Koji je stvorio uho, zar da ne čuje? Koji je načinio oko, zar da ne vidi? ¹⁰Koji odgaja narode, zar da ne kazni, on koji ljude uči znanju? ¹¹Gospod zna misli ljudi: one su isprazne. ¹²Blago čovjeku koga ti, Gospode, odgajaš i u svojem Zakonu poučavaš, ¹³da mu podariš mir u zle dane, dok se kopa grob bezbožniku. ¹⁴Jer ne će odbaciti Gospod svojega naroda i svoje baštine ne će ostaviti. ¹⁵Jer pravednost će opet doći do svojega prava, i slijedit će je svi koji su čestita srca. ¹⁶Tko će ustati za mene protiv zlotvora? Tko će stajati uza me protiv bezbožnika? ¹⁷Da mi Gospod nije pomogao, odavno bi moj život stanovao u tišini. ¹⁸Ponekad pomislim: Posrće mi noga! Tvoja dobrota, Gospode, me podupire. ¹⁹U svim brigama mojega srca tvoje utjehe mi dušu obraduju. ²⁰Može li ti saveznik biti sudište pokvarenih, koji donose nevolju u ime zakona? ²¹Udružuju se protiv života pravednika i osuđuju krv nedužnu. ²²A meni je Gospod utvrda, Bog moj je hrid utočišta moga. ²³On će im platiti grijehe njihove, i zbog zloće njihove uništit će ih, istrijebit će ih Gospod, Bog naš!