Molitva protiv bezbožnih neprijatelja

1 Davidov.

²Prihvati oružje i štit! Digni se i pomozi mi! ³Zavitlaj koplje i sulicu protiv mojih progonitelja! Reci mojoj duši: »Ja sam tvoje spasenje!« ⁴Nek se smetu i posrame koji mi rade o glavi! Nek odstupe i posrame se koji mi smišljaju propast! ⁵Nek budu kao pljeva na vjetru! Gospodnji anđeo nek ih rastjera! ⁶Nek njihov put bude taman i klizav! Gospodnji anđeo nek ih progoni! ⁷Bez povoda potajno su mi namjestili svoju zamku. Bez razloga iskopaše mi jamu. ⁸Nek ih stigne iznenada propast! Zamka koju potajno namjestiše meni, neka njih uhvati! Nek upadnu u propast! ⁹A moja duša nek se raduje u Gospodu, nek se veseli u njegovoj pomoći. ¹⁰Sve će kosti u meni reći: »Gospode, tko je kao ti koji izbavljaš bijednika od ruke jačega, patnika i ubogoga od razbojnika?« ¹¹Ustaju protiv mene lažni svjedoci! Pitaju me za ono što ne znam. ¹²Vraćaju mi zlo za dobro! Osama je sudbina mojoj duši. ¹³A ja? – Kad ih satre bolest, bila je vreća moja odjeća; mučio sam sebe postom i molitva mi se vraćala u grudi. Molio sam se duboko prignut. ¹⁴Kao za prijateljem, za bratom, obilazio sam žalostan, pognut kao u žalosti za majkom. ¹⁵A kada ja posrnuh, oni se radovahu; okupljahu se, protiv mene se okupljahu, da me udaraju iznenada. Klevetaše me bez prestanka. ¹⁶Kao zločincu oni se zlokobno podruguju, škripe na me zubima. ¹⁷Gospode, dokle ćeš to još gledati? – Izbavi moju dušu od njihova bijesa, od lavova jedino dobro moje (život)! ¹⁸Zahvaljivat ću ti u zajednici velikoj, slavit ću te među brojnim narodom. ¹⁹Nek se ne raduju nada mnom koji me zlobno napadaju, nek ne namiguju iza mene koji me bez razloga mrze! ²⁰Jer ne govore o miru nego protiv mirnih, u zemlji smišljaju riječi klevete. ²¹Cere na me svoja usta i govore: »Aha, aha, vidjesmo očima svojim.« ²²Ti si vidio, Gospode, nemoj šutjeti! Gospode, ne udaljuj se od mene! ²³Probudi se i ustani da me na sudu braniš, Gospode moj i Bože moj, obrani moje pravo! ²⁴Sudi mi po svojoj pravdi, Gospode, Bože moj! Nek se ne raduju nada mnom! ²⁵Nek u srcima svojim ne kažu: »Ha! To je bila naša želja!« Nek ne kažu: »Proždrli smo ga!« ²⁶Nek se svi zacrvene i zastide od srama koji se raduju mojoj nesreći. Nek se obuku u stid i sram koji su se nada mnom oholili! ²⁷A nek se raduju i vesele koji mi žele pravicu, koji govore vazda: »Velik je Gospod koji hoće mir sluge svojega!« ²⁸Moj će jezik navješćivati tvoju pravdu i u sve dane hvalu tvoju.