Davidovo pomazanje za kralja

¹Jednoga dana reče Gospodin Samuelu: »Dokle ćeš još žaliti za Šaulom, kad ga ja odbacih? On ne može dalje biti kralj nad Izraelom! Napuni rog svoj uljem, i hajde na put! Šaljem te k Jišaju iz Betlehema; jer između njegovih sinova izabrah sebi jednoga za kralja.« ²Samuel odgovori: »Kako da idem? Ako to čuje Šaul, ubit će me!« A Gospodin zapovjedi: »Uzmi sa sobom tele i reci: Dolazim prinijeti Gospodinu žrtvu! ³Pozovi na žrtvu Jišaja! Ja ću ti onda pokazati što ćeš činiti. Pomaži onoga koga ti označim!« ⁴Samuel učini kako mu je bio zapovjedio Gospodin. Kad dođe u Betlehem, iziđoše mu, uplašivši se, ususret starješine mjesta i upitaše: »Znači li tvoj dolazak dobro?« ⁵On odvrati: »Da, dolazim prinijeti Gospodinu žrtvu. Posvetite se i nađite se sa mnom kod žrtve!« I Jišaja i njegove sinove dade da se posvete i pozva ih na žrtvu. ⁶Kad dođoše i kad on ugleda Eliaba, pomisli: »Zasigurno stoji ovdje pred Gospodinom njegov pomazanik.« ⁷Ali Gospodin reče Samuelu: »Ne gledaj na njegovu vanjštinu i na njegovu visinu! Jer njega nisam izabrao. Ljudi ne vide. Ljudi gledaju na vanjštinu, a Gospodin gleda na srce.« ⁸I dozva Jišaj Abinadaba i dovede ga pred Samuela. A on reče: »Ni njega nije izabrao Gospodin.« ⁹I dovede Jišaj Šamu. A on reče: »Ni njega nije izabrao Gospodin.« ¹⁰Tako dovede Jišaj pred Samuela svojih sedam sinova. Ali Samuel izjavi Jišaju: »Ove nije izabrao Gospodin.« ¹¹Potom reče Samuel Jišaju: »Jesu li to svi mladi ljudi?« On odvrati: »Ostao je još najmlađi; on čuva ovce.« Samuel reče Jišaju: »Pošalji po njega, te ga dovedi! Jer ne ćemo prije sjedati za stol dok on ne dođe.« ¹²I posla po njega te ga dovede. Bio je rumen, imao je lijepe oči i krasnu visinu. I Gospodin reče: »Ustani! Pomaži ga, jer to je on.« ¹³Samuel uze rog s uljem i pomaza ga usred njegove braće. Od toga dana i dalje dođe Duh Gospodnji na Davida. A Samuel usta i vrati se kući u Ramu. ¹⁴Duh Gospodnji odstupi od Šaula. I stade ga mučiti zao duh poslan od Gospodina. ¹⁵Šaulove mu sluge rekoše: »Eto, muči te zao duh poslan od Boga. ¹⁶Naš gospodar treba samo progovoriti riječ. Tvoje sluge stoje ti na raspolaganju. Potražit će čovjeka koji zna svirati harfu. Kad zao duh poslan od Gospodina dođe na tebe, on će udarati u žice, i tebi će biti bolje.« ¹⁷Šaul odvrati slugama: »Potražite mi nekoga koji lijepo umije udarati u žice pa mi ga dovedite!« ¹⁸Jedan od slugu reče: »Poznajem ovdje jednoga Jišajeva sina u Betlehemu, koji umije lijepo udarati u harfu. On je hrabar junak, prokušan je ratnik, usto je mudar na riječima i lijepe je vanjštine, i Gospodin je s njim.« ¹⁹Tada Šaul posla glasnike k Jišaju i poruči mu: »Pošalji mi svojega sina Davida, koji je pastir!« ²⁰A Jišaj natovari na magarca kruha, mješinu vina i jedno jare i posla to Šaulu po svojemu sinu Davidu. ²¹Tako dođe David k Šaulu i stupi u njegovu službu. On ga je vrlo cijenio te ga postavi da mu nosi oružje. ²²Šaul posla k Jišaju i poruči: »Pusti da David ostane kod mene u službi; jer mi se on vrlo dopada.« ²³I kada bi god zao duh poslan od Gospodina napao Šaula, David bi uzeo harfu i svirao bi na njoj. Šaulu bi tada bilo lakše i bolje, i zao bi duh otišao od njega.