# Knjiga Postanka 18

*Šarićev prijevod · Biblija Verbum · biblija.verbum.hr*

## Abraham zagovara Sodomu i Gomoru

**1** Opet se javi Gospodin Abrahamu kod terebinata Mamre, kad je za dnevne žege sjedio na ulazu u šator.
**2** Kad on, naime, podignu oči svoje i pogleda oko sebe, a kad tamo tri čovjeka stoje pred njim. Kad ih ugleda, potrča im od ulaza u šator ususret i pokloni se sve do zemlje.
**3** I reče: »Gospodine, ako sam našao milost u tvojim očima, nemoj mimoići svojega slugu!
**4** Dajte, molim, da vam se donese malo vode, da operete svoje noge! Onda se odmorite pod drvetom!
**5** A ja ću vam iznijeti nešto da pojedete, da se okrijepite. Tada možete poći dalje. Pa zato ste i prošli pokraj svojega sluge.« I oni rekoše: »Učini kako si kazao!«

**6** Nato Abraham otrča Sari u šator i reče: »Uzmi brzo tri mjerice brašna, bijeloga brašna, zamijesi i ispeci pogače!«
**7** Onda otrča Abraham govedima, uze mlado, debelo tele i dade ga momku koji ga brže-bolje zgotovi.
**8** Nato donese masla i mlijeka i tele, što ga je dao zgotoviti, i postavi to pred njih. A sam ih je posluživao pod drvetom, dok su oni jeli.

**9** Tada ga upitaše: »Gdje je Sara, tvoja žena?« On odgovori: »Unutra u šatoru.«

**10** Potom reče Gospodin: »Dogodine u ovo doba opet ću se vratiti k tebi. Tada će tvoja žena imati sina.« A Sara je slušala na ulazu u šator, što je bio za njim.

**11** A Abraham i Sara bili su stari i vremešni, i u Sare bilo je već prestalo što biva u žena.
**12** Zato se Sara sama u sebi nasmije; jer pomisli: »Kad sam već uvenula, zar da još pomišljam na ljubav? I moj je gospodar isto tako star.«

**13** A Gospodin reče Abrahamu: »Što se smije Sara i misli: Zar ću zbilja još roditi, kad sam ostarjela?
**14** Je li Gospodinu išta nemoguće? Dogodine u ovo doba opet ću doći k tebi. Tada će Sara imati sina.«

**15** Tada Sara zataji i reče: »Nisam se smijala.« Jer se uplašila. A on reče: »Ne, ti si se smijala.«

**16** Nato se ljudi digoše otamo i okrenuše prema Sodomi. Abraham pođe s njima, da ih isprati.
**17** A Gospodin pomisli: »Zar da krijem od Abrahama što kanim učiniti?
**18** Abraham će ipak postati narod velik i moćan, i u njemu će biti svi narodi na zemlji blagoslovljeni.
**19** Zato ću mu dati da to sazna, pa da zapovjedi svojoj djeci i svojemu potomstvu da se drže puta Gospodnjega, radeći po pravdi i pravici, da bi Gospodin izvršio na Abrahamu što mu je obećao.«

**20** Reče dakle Gospodin: »Tužba na Sodomu i Gomoru doista je velika, a njihov je grijeh veoma težak.
**21** Zato ću sići i vidjeti jesu li doista činili kako to o njima kazuje tužba; što je doprla do mene. To ću ja vidjeti.«
**22** Nato okrenuše drugi ljudi otamo prema Sodomi, a Abraham još ostade pred Gospodinom.

**23** I Abraham pristupi bliže i reče: »Zar ćeš zbilja i pravednoga pogubiti s bezbožnim?
**24** Može biti da u gradu ima pedeset pravednika. Zar ćeš ih zbilja uništiti ili zar radije ne ćeš poštedjeti mjesto zbog pedeset pravednika što su u njemu?
**25** Daleko neka je od tebe da tako što učiniš, i da zajedno s bezbožnim usmrtiš i pravednoga, i da bude pravedniku kao i bezbožniku! Daleko neka je to od tebe! Zar da sudac cijeloga svijeta ne sudi po pravdi?«

**26** Tada odgovori Gospodin: »Ako nađem u Sodomi pedeset pravednika u gradu, oprostit ću cijelomu mjestu zbog njih.«

**27** A Abraham ponovno reče: »Ja sam se, eto, već usudio da govorim sa svojim Gospodinom, premda sam samo prah i pepeo.
**28** Može biti da ima pravednika pedeset manje pet. Zar ćeš zbog tih pet zatrti cijeli grad?« On odgovori: »Ne ću ga zatrti ako ih tamo nađem četrdeset i pet.«
**29** I opet nastavi s njim govoriti i reče: »Može biti da ih se tamo nađe samo četrdeset.« On odgovori: »Ne ću to učiniti zbog tih četrdeset.«

**30** Tada reče: »Ah, ne ljuti se, Gospodine, ako još jedanput progovorim! Može biti da ih se tamo nađe samo trideset.« On odgovori: »Ne ću to učiniti ako ih tamo nađem trideset.«

**31** I opet reče: »Ja sam se već usudio govoriti Gospodinu! Može biti da ih se tamo nađe samo dvadeset.« On odgovori: »Ne ću ih pogubiti ni zbog tih dvadeset.«

**32** Tada reče: »Ah, ne ljuti se, Gospodine, ako samo još jednom progovorim! Može biti da ih se tamo nađe samo deset.« On odvrati: »Ne ću ih pogubiti ni zbog tih deset.«

**33** Nato Gospodin ode, nakon što završi razgovor s Abrahamom, a Abraham se vrati kući.

---

Izvor: https://www.biblija.verbum.hr/postanak/18
Prethodno poglavlje: https://www.biblija.verbum.hr/postanak/17.md
Sljedeće poglavlje: https://www.biblija.verbum.hr/postanak/19.md
Knjiga: https://www.biblija.verbum.hr/postanak.md