Matej 8 — Biblija Šarić

Isus iscjeljuje gubavca

¹Kad siđe s gore, išlo je za njim veliko mnoštvo naroda. ²Tada dođe jedan gubavac, pade pred njega ničice i zamoli: »Gospodine, ako hoćeš, možeš me očistiti.« ³Isus pruži ruku, dotače ga se i reče: »Hoću, očisti se!« I odmah se onaj očisti od svoje gube. ⁴A Isus mu reče: »Pazi da nikomu ne kazuješ! Nego idi, pokaži se svećeniku i žrtvuj dar što ga je propisao Mojsije! Neka im to služi kao svjedočanstvo!«

Vjera poganskog satnika

⁵Kad je Isus ulazio u Kafarnaum, pristupi k njemu jedan satnik ⁶i zamoli: »Gospodine, moj sluga leži kod kuće uzet i teško se muči.« ⁷On mu reče: »Doći ću i ozdravit ću ga.« ⁸Satnik odvrati: »Gospodine, nisam dostojan da uđeš pod moj krov, nego samo reci riječ i ozdravit će moj sluga. ⁹I ja, premda samo podložnik, imam za podložnike vojnike pa jednome od njih reknem: Idi! i on ode; drugome: Dođi! i on dođe; a svome sluzi: Učini to! i on učini.« ¹⁰Kad je to čuo Isus, zadivi se i reče onima koji su za njim išli: »Zaista, kažem vam, ne nađoh tolike vjere u Izraelu. ¹¹Ujedno vam kažem: Mnogi će doći od istoka i od zapada i sjedit će za stolom s Abrahamom, Izakom i Jakovom u nebeskom kraljevstvu. ¹²A djeca kraljevstva izagnat će se napolje u tamu. Ondje će biti jauk i škrgut zuba.« ¹³A satniku Isus reče: »Idi: neka ti bude kako si vjerovao!« U isti čas ozdravi njegov sluga.

Isus iscjeljuje Petrovu punicu i druge

¹⁴Onda dođe Isus u Petrovu kuću. Nađe njegovu punicu gdje leži bolesna od groznice. ¹⁵Tada je uze za ruku, i pusti je groznica. Ona ustade, i dvorila ga je. ¹⁶Uvečer mu donesoše mnoge opsjednute. On izagna duhove svojom riječju i izliječi sve bolesnike. ¹⁷Tako se trebala ispuniti riječ proroka Izaije, koji veli: »On uzima naše slabosti i nosi naše bolesti.«

Uvjeti Isusova učeništva

¹⁸Kad vidje Isus veliko mnoštvo naroda oko sebe, dade se odvesti na drugu obalu. ¹⁹Tada pristupi jedan pismoznanac i reče mu: »Učitelju, ići ću za tobom, kamo god ti pođeš.« ²⁰Isus mu odvrati: »Lisice imaju svoje jame, nebeske ptice svoja gnijezda, a Sin Čovječji nema gdje bi naslonio svoju glavu.« ²¹Drugi, jedan od njegovih učenika, reče mu: »Gospodine, dopusti mi da najprije odem i ukopam svojega oca!« ²²Isus mu odvrati: »Pođi za mnom i ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtvace!«

Stišana oluja na jezeru

²³Tada uđe u lađicu, a za njim uđoše i njegovi učenici. ²⁴I gle, podiže se silna bura na moru, tako da su lađicu pokrili valovi. A on je spavao. ²⁵Tada pristupiše njegovi učenici k njemu, probudiše ga i povikaše: »Gospodine, izbavi nas, izgibosmo!« ²⁶A on im odvrati: »Što ste tako strašljivi, malovjerni?« Tada ustade, zapovjedi vjetru i moru, i nastade velika tišina. ²⁷Puni čuđenja rekoše ljudi: »Tko je ovaj? Slušaju ga i vjetar i more!«

Dvojica opsjednutih u gadarenskom kraju

²⁸Kad dođe na drugu obalu, u gadarenski kraj, dotrčaše mu u susret dvojica opsjednutih koji su izašli iz kamenih grobova. Oni su bili tako divlji da nitko nije mogao ići onim putem. ²⁹Oni povikaše: »Što mi imamo s tobom, Sine Božji! Jesi li došao mučiti nas prije vremena?« ³⁰Nedaleko od njih paslo je veliko krdo svinja. ³¹Zli ga dusi zamoliše: »Ako nas hoćeš izagnati, daj nam da idemo u krdo svinja.« ³²On im odvrati: »Idite!« Tada izađoše i uđoše u svinje. I gle, sve krdo navali niz obronak u more i uginu u vodi. ³³A pastiri otrčaše, dođoše u grad i pripovjediše sve, i što se opsjednutima dogodilo. ³⁴Tada izađe sav grad u susret Isusu. Kad ga vidješe, zamoliše ga da se udalji iz njihova kraja.