# Evanđelje po Marku 5

*Šarićev prijevod · Biblija Verbum · biblija.verbum.hr*

## Opsjednuti iz Gerase

**1** Dođoše na drugu obalu mora u zemlju Gerazena.
**2** Kad Isus izađe iz lađice, poteče mu iz kamenih grobova odmah ususret čovjek s nečistim duhom.
**3** On je stanovao u grobnim spiljama, i nitko ga više nije mogao svezati ni lancima.
**4** Bili su ga već često vezali u okove i lance, ali je svaki put raskinuo lance i izlomio okove. Nitko ga nije mogao ukrotiti.
**5** Neprestano, danju i noću, zadržavao se u kamenim grobovima i u gorama, vikao i udarao se kamenjem.
**6** Kad vidje Isusa izdaleka, potrči, baci se pred njega ničice
**7** i povika iza glasa: »Što ja imam s tobom, Isuse, Sine Boga Svevišnjega? Zaklinjem te Bogom, ne muči me!«
**8** Jer mu je govorio: »Duše nečisti, izađi iz čovjeka!«
**9** Upita ga: »Kako se zoveš?« »Legija mi je ime«, odvrati mu, »jer nas je mnogo.«
**10** Usrdno ga je molio da ih ipak ne protjera iz onog kraja.
**11** Na brijegu je ondje paslo veliko krdo svinja.
**12** Tada ga zamoliše: »Daj da uđemo u svinje!«
**13** On im dopusti. Izađoše nečisti dusi i uđoše u svinje. I krdo, oko dvije tisuće, navali s brijega u more i potopi se u moru.
**14** Pastiri pobjegoše odatle i javiše u gradu i po selima. Tada dođoše ljudi da vide što se je bilo dogodilo.
**15** Kad dođoše k Isusu i vidješe kako čovjek koji je upravo bio opsjednut od legije (nečistih duhova) sjedi odjeven i zdrave pameti, uplašiše se.
**16** Očevici im pripovjediše kako se je bilo dogodilo s opsjednutim i sa svinjama.
**17** Tada ga zamoliše da se udalji iz njihova kraja.
**18** Kad onda htjede ući u lađicu, zamoli ga onaj koji je bio prije opsjednut da smije ići s njim.
**19** Ali mu ne dopusti, nego mu reče: »Idi kući k svojima i pripovijedaj im kako je veliku stvar na tebi učinio Gospodin i kako ti se smilovao.«
**20** On ode i stane navješćivati u Dekapolisu kako je veliku stvar Isus učinio na njemu. I svi su se divili.

## Iscjeljenje bolesnice i uskrišenje Jairove kćeri

**21** Kad je Isus u lađici opet prešao na drugu obalu, skupi se veliko mnoštvo naroda oko njega. On je bio još kraj mora.
**22** Tada dođe jedan od predstojnikâ sinagoge, po imenu Jair. Kad ga je vidio, baci mu se pred noge
**23** i vruće ga zamoli: »Kći mi je na umoru. Dođi, stavi na nju ruke da ozdravi i ostane na životu!«
**24** Isus pođe s njim. Mnogo ga je naroda pratilo i tiskalo se oko njega.

**25** Među njima je bila žena koja je već dvanaest godina bolovala od istjecanja krvi.
**26** Mnogo je podnijela kod mnogih liječnika, potrošila je sve što je imala, a ipak nije našla pomoći; samo joj je bivalo sve gore.
**27** Kad je čula za Isusa, pristupi u mnoštvu naroda njemu straga i dotače se njegove haljine;
**28** jer je u sebi govorila: »Ako se samo i dotaknem njegove haljine, ozdravit ću.«
**29** Odmah presta njezino istjecanje krvi, i osjeti u svom tijelu da je ozdravila od svoje bolesti.
**30** Isus osjeti da je izašla iz njega sila, okrenu se odmah u mnoštvu i upita: »Tko se dotakao moje haljine?«
**31** Njegovi mu učenici odgovoriše: »Pa vidiš kako se narod tiska oko tebe, i još pitaš: Tko se mene dotakao?«
**32** Ali on je pogledao uokolo da opazi onu koja je to učinila.
**33** Tada dođe žena uplašena i dršćući, jer je znala što se s njom dogodilo. Pade pred njega ničice i pripovjedi mu sve kako je bilo.
**34** A on joj reče: »Kćeri, tvoja ti je vjera pomogla. Idi u miru i budi zdrava od svoje bolesti!«

**35** Dok je još govorio, dođoše ukućani predstojnika sinagoge i javiše: »Tvoja je kći umrla. Što još dosađuješ Učitelju?«
**36** Isus je čuo tu riječ i rekao je predstojniku sinagoge: »Ne boj se! Samo vjeruj!«
**37** I ne dopusti nikome da pođe s njime osim Petru, Jakovu i Ivanu, Jakoljevu bratu.
**38** Dođoše u kuću predstojnika sinagoge. Tada začu vrevu, plač i jaukanje.
**39** Uđe i reče prisutnima: »Zašto vičete i plačete? Dijete nije mrtvo; ono samo spava.«
**40** Tada mu se nasmijaše. A on istjera van sve, te s ocem i majkom djeteta i sa svojim pratiocima uđe u sobu u kojoj je ležalo dijete.
**41** Uze dijete za ruku i reče mu: »Talita kum«, što znači: »Djevojko, velim ti, ustani!«
**42** Odmah je djevojka ustala i hodala. Bilo joj je već dvanaest godina. Tada se začudiše velikim čudom.
**43** A on im strogo naloži da nitko ne dozna za to. Onda reče neka joj daju jesti.

---

Izvor: https://www.biblija.verbum.hr/marko/5
Prethodno poglavlje: https://www.biblija.verbum.hr/marko/4.md
Sljedeće poglavlje: https://www.biblija.verbum.hr/marko/6.md
Knjiga: https://www.biblija.verbum.hr/marko.md