Luka 24 — Biblija Šarić

¹Prvoga dana tjedna otiđoše one vrlo rano na grob s mirisima što su ih bile pripravile. ²Nađoše kamen od groba odvaljen ³i uđoše unutra. Ali ne nađoše tijela Gospodina Isusa. ⁴Dok su one zbog toga bile posve zbunjene, gle, dva čovjeka stadoše pred njih u sjajnim haljinama. ⁵Od straha oboriše pogled na tlo. A oni im rekoše: »Što tražite živoga među mrtvima? ⁶On nije ovdje, nego je uskrsnuo. Sjetite se kako vam reče kad je još bio u Galileji: ⁷Sin Čovječji treba biti predan u ruke grješnika i raspet, ali će treći dan uskrsnuti.« ⁸Tada se sjetiše njegovih riječi. ⁹Vratiše se s groba i javiše sve to jedanaestorici i svima ostalim. ¹⁰Bile su to: Marija Magdalena, Ivana, Marija, Jakovljeva mati, i još druge s njima koje tu vijest donesoše apostolima. ¹¹A njihove riječi učiniše im se kao brbljarije, i ne povjerovaše im. ¹²Ali Petar ustade i pohrli na grob. Kad se sagnuo, vidje samo platno gdje leži. Pun čuđenja nad tim ode kući.

Ukazanje učenicima u Emausu

¹³Još isti dan putovala su dvojica od njih u selo po imenu Emaus koje je bilo udaljeno od Jeruzalema šezdeset stadija. ¹⁴Oni su razgovarali među sobom o svemu što se bilo dogodilo. ¹⁵Dok su tako razgovarali i raspravljali među sobom, približi im se sam Isus, i išao je s njima. ¹⁶Ali njihove su oči bile zastrte te ga ne prepoznaše. ¹⁷On im reče: »Kakav je to razgovor što ga vodite među sobom na putu?« Tada se žalosni zaustaviše. ¹⁸Jedan, po imenu Kleofa, odgovori mu: »Zar si ti jedini stranac u Jeruzalemu koji ne zna što se ondje dogodilo ovih dana?« ¹⁹On ih upita: »Što?« Odvratiše mu: »To o Isusu Nazarećaninu. On je bio prorok, silan na djelu i riječi pred Bogom i svim narodom. ²⁰Naši svećenički glavari i prvaci predadoše ga da bude osuđen na smrt, i razapeše ga. ²¹A mi smo se nadali da će on izbaviti Izraela. I nakon svega toga ovo je danas treći dan kako se to dogodilo. ²²I neke su nas od naših žena zbunile. One su bile rano ujutro na grobu, ²³ali ne nađoše njegova tijela. Dođoše govoreći da su im se ukazali anđeli koji da su rekli da on živi. ²⁴Neki od naših otiđoše tad na grob i nađoše onako kako su žene bile kazale; ali njega samoga ne vidješe.« ²⁵Tada im on reče: »O, bezumni i sporoga srca za vjeru u sve što su navješćivali proroci! ²⁶Zar nije trebao Mesija to trpjeti i tako ući u svoju slavu?« ²⁷I počevši od Mojsija i svih proroka, protumačio im je što stoji pisano o njemu u svim Pismima. ²⁸Tako se približiše selu u koje su išli. On se učinio kao da hoće ići dalje. ²⁹A oni su ga nagovarali: »Ostani s nama! Brzo će večer. Dan se već nagnuo.« Tada svrati k njima. ³⁰Dok je s njima bio za stolom, uze kruh, izreče nad njim blagoslov, prelomi ga i pruži im ga. ³¹Tada im se otvoriše oči, i prepoznaše ga. A njega nestade ispred njihovih očiju. ³²I oni rekoše jedan drugome: »Nije li gorjelo naše srce u nama kad je govorio s nama putem i tumačio nam Pismo?« ³³Još istog časa ustadoše, vratiše se u Jeruzalem i nađoše jedanaestoricu zajedno i one koji su bili s njima. ³⁴Oni rekoše: »Gospodin je zaista uskrsnuo i ukazao se Šimunu.« ³⁵A ovi pripovjediše što se dogodilo na putu i kako su ga prepoznali po lomljenju kruha.

Uskrsnuli se ukazuje apostolima u Jeruzalemu

³⁶Dok su oni još govorili o tom, stade Isus među njih i reče im: »Mir s vama!« ³⁷Od tjeskobe i straha oni su mislili da vide duha. ³⁸On im reče: »Zašto ste se preplašili, i zašto se sumnje rađaju u vašim srcima? ³⁹Vidite moje ruke i noge! Ja sam glavom. Opipajte me i vidite! Duh nema mesa i kostiju, kako to vidite na meni.« ⁴⁰Poslije tih riječi pokaza im ruke i noge. ⁴¹Ali oni od radosti i čuđenja nisu još uvijek mogli vjerovati. Zato ih upita: »Imate li ovdje što za jelo?« ⁴²Oni mu dadoše komad pečene ribe. ⁴³On uze, i jeo je pred njihovim očima. ⁴⁴On im reče: »Ovo je ono što sam vam govorio dok sam još bio s vama: Sve se treba ispuniti što stoji napisano o meni u Mojsijevu zakonu, kod Proroka i u Psalmima.« ⁴⁵Tada im otvori um da razumiju Pismo. ⁴⁶Zatim nastavi: »Tako stoji pisano: Mesija treba trpjeti i treći dan uskrsnuti od mrtvih. ⁴⁷U njegovo ime treba biti propovijedano obraćenje i oproštenje grijeha svim narodima, počevši od Jeruzalema. ⁴⁸Vi ste tome svjedoci. ⁴⁹Evo, ja ću poslati obećanje svojega Oca na vas. Ostanite u gradu dok ne budete opremljeni snagom odozgo!«

Uzašašće

⁵⁰On ih izvede prema Betaniji, podiže svoje ruke i blagoslovi ih. ⁵¹I blagoslivljajući ih rastade se od njih i bi odnesen na nebo. ⁵²Oni padoše ničice i pokloniše se. ⁵³Tada se s velikom radošću vratiše u Jeruzalem. Bili su uvijek u Hramu i slavili su Boga.