¹Kad je bilo već kasno, pohitješe njegove sluge u svoje šatore. Bagoas zatvori šator izvana te ukloni nazočne ispred svoga gospodara i oni pođoše na spavanje, jer su svi bili zadrijemali od vina. ²Tako je Judita ostala sama u šatoru s Holofernom koji je, omamljen vinom, tvrdo zaspao na svom ležaju. ³A Judita zapovjedi svojoj sluškinji neka stoji napolju pred spavaćom prostorijom i neka pripazi izlaz kao svakog dana. Zatim joj reče da izlazi radi svoje molitve te je isto tako obavijestila Bagoasa. ⁴Kada su se svi povukli, od najmanjega do najvećega, te nikoga nije bilo u prostoriji za spavanje, tada stupi Judita pred Holofernovu postelju i reče u srcu: »Pogledaj sada, svemogući Gospodine Bože, djelo mojih ruku na uzdignuće Jeruzalema. ⁵Evo, došao je čas spasenja tvojoj baštini, jer poduzimam svoj naum na uništenje neprijatelja koji su se podigli protiv nas.« ⁶Na to pristupi k stupu što mu je bio vrh postelje, izvuče mu mač iz korica, ⁷uhvati ga za kosu na glavi i pomoli se: »Daj mi snage u ovaj čas, Gospodine, Bože Izraelov!« ⁸Tada ga svom snagom zasiječe dvaput po vratu i odsiječe mu glavu. ⁹Zatim njegovo tijelo svali s postelje, skine zastore sa stupova te žurno izađe i preda Holofernovu glavu pratilji. ¹⁰Ona je spremi u svoju torbu za namirnice. Zajedno su obje izašle, po svom običaju, na molitvu. Napustile su vojni tabor, prešle ravnicu, uspele se po gori na kojoj je ležala Betulija i stigle na gradska vrata.

Juditin povratak u Betuliju

¹¹Već izdaleka doviknu Judita stražarima na zidovima: »Otvorite vrata, jer je s nama Bog koji danas pokaza svoju moć na Izraelu i svoju snagu protiv naših neprijatelja!« ¹²Kada su muškarci njezina grada čuli njezin glas, žurno su sišli do vrata svoga grada te dozvali gradske starješine. ¹³Tada se strčaše svi prema njoj, od najmanjih do najvećih, jer im je izgledalo nevjerojatno da se vratila. Otvore vrata, prime je, zapale vatru radi svjetla i okruže je. ¹⁴Judita reče snažnim glasom: »Zahvaljujte Bogu, hvalite ga! Zahvaljujte Bogu koji kući Izraelovoj nije uskratio svoga milosrđa. Mojom rukom uništio je noćas naše neprijatelje.« ¹⁵Tada izvadi iz torbe glavu, pokaza im i reče: »Evo glave Holoferna, vojskovođe Asiraca! Evo njegova zastora, pod kojim je ležao u pijanstvu kad ga Gospodin pogubi rukom jedne žene! ¹⁶Tako živ bio Gospodin koji me štitio na putu kojim sam krenula: neprijatelj se na svoju propast zagledao u moje lice, ali nije nada mnom izveo grijeh da bih se trebala stidjeti ili ostati osramoćena.« ¹⁷Tada se svi zapanjiše i pokloniše Gospodinu govoreći jednodušno: »Budi blagoslovljen, Bože naš, jer si danas uništio neprijatelje svoga naroda!« ¹⁸Ozija joj reče: »Blagoslovio te, kćeri, Bog svevišnji više nego sve žene na zemlji! Neka bude blagoslovljen Gospodin Bog koji je stvorio nebo i zemlju, koji te je vodio da odrubiš glavu vođi naših neprijatelja! ¹⁹Tvoje pouzdanje u Boga neće nikada iščeznuti iz srdaca ljudi koji će se spominjati sile Božje dovijeka. ²⁰Neka te Bog trajno uzdiže i pohađa svojim blagodatima, jer zbog tjeskobe i nevolje svojega naroda nisi žalila svojega života. Kročeći uspravno pred našim Bogom, zaustavila si propast našega naroda!« I sav narod reče: »Tako neka bude, tako neka bude!«