Jošua šalje uhode koji kod Rahabe nalaze zaklon

¹Nato posla Jošua, Nunov sin, potajno iz Šitima dva čovjeka kao uhode s uputom: »Idite, pogledajte zemlju, osobito Jerihon!« Oni ođoše i dođoše u kuću jedne bludnice, koja se zvala Rahaba, da tamo prenoće. ²I kad se javilo kralju u Jerihonu: »Pripazi, noćas dođoše ovamo neki ljudi od sinova Izraelovih da uhode zemlju«, ³posla kralj u Jerihon k Rahabi i poruči: »Izvedi van ljude koji su došli k tebi i ušli u tvoju kuću; jer su došli uhoditi svu zemlju!« ⁴Ali žena uze oba čovjeka i sakri ih. Onda odvrati: »Istina, ljudi su došli k meni, ali ja nisam znala odakle su bili. ⁵Kad su se gradska vrata pred mrak zatvarala, ljudi odoše. Ne znam kamo odoše. Idite brzo za njima jer ih još možete stići.« ⁶A ona ih je bila izvela na krov i sakrila ih pod lanene stabljike, što ih je bila razastrla na krovu. ⁷I ljudi pohitješe za njima, prema Jordanu, do brodova, i vrata se gradska zatvoriše kad su vani bili ljudi što su išli za njima. ⁸Još prije nego su oni bili zaspali, uziđe ona k njima na krov ⁹i reče ljudima: »Znam da vam je Gospodin dao zemlju; strah nas je spopao pred vama i svi stanovnici zemlje dršću pred vama. ¹⁰Jer čusmo da je Gospodin osušio vodu Crvenoga mora pred vama, kad iziđoste iz Egipta, i što učiniste s dva amorejska kralja s one strane Jordana, od Sihona i Oga, koje pobiste. ¹¹Kad to čusmo, klonu naše srce i nitko više nema srčanosti pred vama. Jer Gospodin, Bog vaš, Bog je gore na nebu i dolje na zemlji. ¹²A sada mi se zakunite Gospodinom: Kao što ja vama učinih dobro, tako i vi učinite dobro mojoj obitelji i dajte mi siguran znak ¹³da ćete ostaviti na životu mojega oca, moju majku, moju braću i sestre i sve njihove, i da ćete nas izbaviti od smrti.« ¹⁴Ljudi joj obećaše: »Mi jamčimo za vas svojim životom, ako ne izdate našu stvar. Kad nam Gospodin da zemlju, učinit ćemo ti ljubav i vjernost.« ¹⁵Tada ih ona spusti kroz prozor po konopcu. Jer je naime njezina kuća bila prizidana uz gradski zid, stanovala je ona na gradskom zidu. ¹⁶Ona im još reče: »Idite u goru, da ne naiđe na vas potjera, i tamo se krijte tri dana, dok se potjera ne vrati; onda možete ići svojim putem.« ¹⁷A ljudi joj rekoše: »Mi ćemo ispuniti tu zakletvu kojom si nas zaklela. ¹⁸A ti, kad dođemo u zemlju, priveži ovu crvenu vrpcu na prozor kroz koji si nas spustila, i skupi kod sebe u kući svojega oca, majku i braću i svu svoju rodbinu! ¹⁹Tko onda iziđe na cestu kroz vrata tvoje kuće, sam je odgovoran za svoj život, a mi nismo krivi. Ali tko bude s tobom u kući, za njegov život smo mi odgovorni, ako ga tko rukom dotakne. ²⁰Ali ako ti izdaš našu stvar, tada smo slobodni od zakletve kojom si nas zaklela.« ²¹A ona odvrati: »Kako rekoste, tako neka bude!« Tada ih pusti van, i oni se udaljiše. A ona priveza crvenu vrpcu za prozor. ²²Oni se dakle zaputiše i stigoše u goru gdje ostadoše tri dana, dok se potjera ne vrati. Tražila ih je potjera po svim putovima, ali ih ne nađe. ²³Tako se zaputiše kući ona dva čovjeka, siđoše s gore, prijeđoše i dođoše k Jošui, Nunovu sinu. Pripovjediše mu sve što im se dogodilo. ²⁴I rekoše Jošui: »Gospodin je svu zemlju dao u naše ruke. Jer svi su nas se stanovnici uplašili.«