Jona ne sluša Božji nalog

¹Riječ Gospodnja dođe Joni, Amitajevu sinu: ²»Ustani, idi u Ninivu, veliki grad, i ondje propovijedaj! Jer zloća je njihova prodrla do mene.« ³A Jona ustade da pobjegne od Gospodina u Taršiš. Siđe u Jafu i tamo nađe lađu koja je išla u Taršiš. Plati vozarinu i ukrca se, da se tako odveze od Gospodina u Taršiš.

Bura na moru

⁴Ali Gospodin posla silan vjetar na more, i nastade na moru jaka bura, tako da lađa samo što se nije razbila. ⁵Mornari su se uplašili, i svaki je zazivao svojega boga. Bacali su u more uređaje s lađe, da bi je olakšali. A Jona je bio sišao na dno lađe, legao i zaspao. ⁶Tada pristupi k njemu kapetan broda i upita ga: »Što ti spavaš? Ustani i prizivaj svojega Boga! Možda nam se smiluje taj Bog, da ne poginemo.« ⁷Potom rekoše jedan drugome: »Dođite, bacit ćemo ždrijeb da vidimo čijom nas krivnjom pogodi ova nesreća!« Baciše dakle ždrijeb, i pade na Jonu. ⁸Tada mu rekoše: »Daj da znamo čijom nas krivnjom pogodi ova nesreća! Što je tvoj zanat? Odakle dolaziš? Gdje ti je postojbina? Iz kojega si naroda?« ⁹On im odgovori: »Ja sam Hebrej. Štujem Gospodina, nebeskoga Boga, koji je stvorio more i suhu zemlju.« ¹⁰Tada se ljudi vrlo uplašiše i upitaše ga: »Što si učinio?« Oni su naime doznali da je on bježao od Gospodina; jer im je to priznao. ¹¹Upitaše ga ovako: »Što ćemo činiti s tobom da more odustane od nas?« More je naime bučilo sve žešće. ¹²Tada ih on zamoli: »Uzmite me i bacite me u more! Tada će more odustati od vas. Jer znam da je zbog mene došla na vas ova velika bura.« ¹³A ljudi su veslali da opet dođu na zemlju. Ali nisu mogli jer je more navaljivalo sve žešće na njih. ¹⁴Tada povikaše Gospodinu: »Ah, Gospodine, ne daj da poginemo zbog života ovoga čovjeka! Nemoj to staviti na nas kao nedužno prolivenu krv, nego učini, Gospodine, što se tebi svidi!« ¹⁵Potom uzeše Jonu i baciše ga u more. Tada more prestade bučiti. ¹⁶Ali se ljudi vrlo pobojaše Gospodina. Prinesoše žrtvu Gospodinu i zavjetovaše se.