Petar u tamnici

¹U ono vrijeme podiže kralj Herod ruke da muči neke od Crkve. ²I pogubi mačem Jakova, Ivanova brata. ³I vidjevši da je to po volji Židovima, uhvati još i Petra. – A bili su dani beskvasnih kruhova. – ⁴Njega dakle uhvati, baci u tamnicu i dade postaviti četiri straže, svaku od četiri vojnika, da ga čuvaju. Nakon Vazma namjeravao je izvesti ga pred narod. ⁵I tako su Petra čuvali u tamnici. A Crkva se usrdno molila za njega Bogu bez prestanka. ⁶U noći prije nego ga je Herod htio izvesti, spavao je Petar među dvojicom vojnika, okovan u dvoje verige, a stražari su pred vratima čuvali tamnicu. ⁷I gle, Gospodnji anđeo pristupi i svjetlost zasja po ćeliji, i kucnuvši Petra u bok, probudi ga i reče: »Ustani brže!« I spadoše mu verige s ruku. ⁸Anđeo mu reče: »Opaši se i obuj svoju obuću, brzo!« I učini tako. Tada mu reče: »Obuci svoju odjeću i pođi za mnom!« ⁹Izašavši, išao je za njim i nije znao da je to istina što je učinio anđeo, nego je mislio da ima viđenje. ¹⁰A kad prođoše prvu i drugu stražu, dođoše željeznim vratima što vode u grad; ona im se sama otvoriše. I izišavši, prođoše jednu ulicu, i anđeo odmah odstupi od njega. ¹¹Kad Petar dođe k sebi, reče: »Sad zaista znam da Gospodin posla svojega anđela te me izbavi iz Herodove ruke i od svega što očekuje židovski narod.« ¹²Razabravši to, dođe kući Marije, majke Ivana koji se je zvao Marko, gdje su bili mnogi sabrani, te su se molili. ¹³A kad on pokuca na vrata u dvorištu, pristupi sluškinja po imenu Roda da čuje. ¹⁴I prepoznavši Petrov glas, od radosti ne otvori vrata, nego utrča i kaza da Petar stoji pred vratima. ¹⁵A oni joj rekoše: »Ti si luda!« Ali je ona odlučno tvrdila da je tako. A oni su govorili: »Anđeo je njegov.« ¹⁶Petar je jednako kucao. A kad otvoriše, vidješe ga i začudiše se. ¹⁷A on, mahnuvši im rukom da šute, ispripovijeda im kako ga Gospodin izvede iz tamnice, i reče: »Javite to Jakovu i braći!« I izišavši, otiđe na drugo mjesto. ¹⁸A kad osvanu, bila je ne mala zabuna među vojnicima: što to bi od Petra. ¹⁹Herod ga dade tražiti. Ali ga ne nađoše. Tada ispita stražare i zapovjedi da budu pogubljeni. Na to se zaputi iz Judeje u Cezareju, i ondje je boravio.

Smrt Heroda Agripe, progonitelja

²⁰On se veoma ljutio na Tirce i Sidonce. Ali oni jednodušno dođoše k njemu i stekavši naklonost Blasta, kraljeva komornika, zamoliše za mir, jer je njihovu zemlju hranila kraljeva. ²¹A u određeni dan obuče se Herod u kraljevsko odijelo, sjede na prijestolje i držao im je službeni govor. ²²A narod je vikao: »Ovo je Božji glas, a ne čovječji!« ²³Ali ga odmah udari Gospodnji anđeo, jer ne dade slave Bogu. Izjeden od crvi izdahnu. ²⁴Riječ je Gospodnja na to rasla i množila se. ²⁵A Barnaba i Savao, nakon što su obavili posluživanje u Jeruzalemu, vratiše se i uzeše sa sobom Ivana zvanog Marko.