Daniel i Belovi svećenici
1Daniel je bio kraljev pouzdanik i više poštovan nego svi njegovi prijatelji. 2A imali su Babilonci idola po imenu Bela. Donosilo se svaki dan za njega dvanaest vagana pšenična brašna, četrdeset ovaca i šest vrčeva vina. 3I kralj ga je štovao i išao bi svaki dan da mu se pokloni. A Daniel se klanjao svojemu Bogu. Kralj ga upita: »Zašto se ne klanjaš Belu?« 4On mu odvrati: »Ja ne štujem idole, koji su napravljeni rukama, nego samo živoga Boga, koji je stvorio nebo i zemlju, i ima moć nad svim što živi.« 5Kralj mu odvrati: »Tebi se dakle čini da Bel nije živi Bog? Ne vidiš li koliko on pojede i popije svaki dan?« 6Daniel, smijući se, odgovori: »Ne varaj se, kralju! Jer on je iznutra od gline, a izvana od mjedi. On još nikada nije ništa pojeo.«
7Tada se kralj razgnjevi, dade pozvati njegove svećenike i reče im: »Ako mi ne kažete tko pojede taj dar, morate umrijeti. 8A dokažete li da ih pojede Bel, mora umrijeti Daniel, jer je pohulio na Bela!« Daniel reče kralju: »Neka bude kako si zapovjedio!« 9Bilo je sedamdeset Belovih svećenika, osim žena i djece. Kad je kralj s Danielom došao u Belov hram, 10rekoše Belovi svećenici: »Evo, mi ćemo izići. Ti, kralju, postavi tamo jela i pomiješaj vino! Zatvori tada vrata i zapečati ih svojim prstenom! 11Kad sutra dođeš i ne nađeš da je Bel sve pojeo, onda ćemo mi umrijeti, inače neka umre Daniel, koji je lagao protiv nas.« 12Bili su bez brige, jer su pod stolom bili napravili sakriven ulaz. Na taj bi dolazili unutra i sve bi pojeli. 13Kad su oni bili izišli, postavi kralj jela pred Bela. A Daniel zapovjedi svojim slugama da donesu pepela. Oni njime posuše sav hram pred kraljevim očima, koji je sam bio prisutan. Tada iziđoše van, zatvoriše vrata, zapečatiše ih kraljevim prstenom i odoše. 14Po noći dođoše po svom običaju svećenici sa svojim ženama i s djecom i sve pojedoše i popiše.
15Ujutro podrani kralj i Daniel s njim. 16Kralj upita: »Jesu li pečati netaknuti Daniele?« On odgovori: »Netaknuti su, kralju!« 17Čim su bila vrata otvorena, baci kralj odmah pogled na stol i povika iza glasa: »Velik si, Bele, na tebi nema prijevare!« 18A Daniel se nasmija i pridrža kralja natrag, da ne uđe, i reče: »Gledaj na pod i pazi čiji su to tragovi!« 19Kralj reče: »Vidim tragove muževa, žena i djece.« I kralj se razgnjevi 20i dade pohvatati svećenike zajedno s njihovim ženama i djecom. Oni su mu morali pokazati sakrivena vrata na koja su bili ušli da pojedu ono što je bilo na stolu. 21Tada ih kralj dade pogubiti i preda Bela u Danielovu vlast. On ga sruši zajedno s njegovim hramom.
22Bio je i jedan veliki zmaj što su ga štovali Babilonci. 23Kralj reče Danielu: »Za ovoga ne možeš reći da nije živi bog. Dakle, pokloni mu se!« 24Ali Daniel odgovori: »Ja se klanjam Gospodinu, svojemu Bogu, jer je on živi Bog. A taj nije živi Bog. 25Dopusti mi, kralju, i ja ću zmaja bez mača i buzdovana ubiti.« Kralj reče: »Dopuštam ti.« 26I Daniel uze smole, sala i vlasi, skuha ih zajedno, napravi od toga kolač i dade ga zmaju u žvale. Kad ga je zmaj bio proždro, rasprsnu se. Tada on povika: »Vidite koga ste štovali!« 27Kad to čuše Babilonci, ozlovoljiše se i strčaše se protiv kralja. Vikali su: »Kralj je postao Židov! Bela je dao satrti, zmaja ubiti i svećenike poklati!«
Danielovo spasenje iz lavlje jame
28Probiše se do kralja i zatražiše: »Predaj nam Daniela, inače ćemo ubiti tebe i tvoju kuću!« 29Kad vidje kralj da su ga teško pritisnuli, preda im, prisiljen, Daniela. 30Oni ga baciše u lavlju jamu. Šest je dana bio on u njoj.
31Bilo je u jami sedam lavova kojima se svaki dan davalo dva leša i dvije ovce. A tada im se nije dalo ništa, da bi proždrli Daniela. 32Živio je tada u Judeji prorok Habakuk. On je bio skuhao kašu i nadrobio kruha u zdjelu i pošao u polje da to donese žeteocima. 33Tada reče Gospodnji anđeo Habakuku: »Odnesi jelo što ga imaš u Babilon k Danielu u lavlju jamu!« 34Habakuk odvrati: »Gospodaru, Babilona nisam nikada vidio i jame ne poznajem!« 35Tada ga spopade Gospodnji anđeo za njegovu kiku i u času ga prenese u Babilon, gore nad jamu. 36Habakuk viknu: »Daniele, Daniele, uzmi ručak što ti ga šalje Bog!« 37Tada reče Daniel: »Jest, ti si se spomenuo mene, Bože, i nisi zapustio onih koji te ljube!« 38I Daniel je ustao i jeo. A anđeo prenese odmah natrag Habakuka u njegovu postojbinu.
39Sedmi dan dođe kralj da ožali Daniela. Kad stupi nad jamu i pogleda unutra, Daniel je sjedio u njoj. 40I povika kralj iza glasa: »Velik si, Gospodine, Danielov Bože! Osim tebe nema drugoga.« 41I dade ga izvaditi. A one koji su ga htjeli upropastiti, dade baciti u jamu. Začas su bili pred njegovim očima požderani. 42Nato reče kralj: »Svi stanovnici po svoj zemlji neka se boje Danielova Boga; jer je on spasitelj, koji čini znake i čudesa na zemlji, on koji izbavi Daniela iz lavlje jame!«
