Treći kazneni govor (Nastavak): Prijetnja bezbrižnima i oholima
1Teško bezbrižnima u Sionu i sigurnima na samarijskoj gori, odličnima prvoga od naroda, koje sluša Izraelova kuća:
2Pođite u Kalnu i vidite, i otamo odite u Hamat-Rabah! Tada siđite u Gat u zemlji Filistejaca! Jesu li oni jači od ovih kraljevstava ili: zar je njihovo područje veće od vašega područja?
3Vi mislite da je daleko dan nesreće i primičete vlast nasilja.
4Leže na posteljama od slonove kosti i pružaju se na svojim jastucima. Jedu jaganjce iz stada i mlada goveda iz štale.
5Deru se uz zvuk harfa, izmišljaju sebi kao David predmete za igru.
6Piju vino iz zdjela i mažu se najboljim uljem, a ne mare za Josipov pad.
7Zato će sad otići u progonstvo na čelu prognanika, i zamuknut će veselje raskošnikâ.
8Zakleo se sam sobom svemogući Gospodin, govori Gospodin, Bog nad vojskama: »Gadi mi se Jakovljeva gizdavost i mrzim njegove palače, i predajem grad zajedno s njegovim stanovnicima.«
9I ako deset ljudi samo ostane u jednoj kući, moraju i oni umrijeti.
10Ako jednoga njegov rođak nosi van i spali ga, da iznese njegove kosti iz kuće, i ako upita nekoga koji se sakrio u unutrašnjosti kuće: »Ima li još tko kod tebe?«, on odgovori: »Nitko!« i pridoda: »Šuti!«, jer se ne smije imenovati Gospodnje ime.
11Jer evo, Gospodin zapovijeda, i udaraju na palače da se razvale i na kolibe da se raspadnu.
12Kasaju li konji po stijeni ili ore li se volovima more da vi pretvarate pravo u otrov, plod pravednosti u pelin?
13Vi se radujete Lo Dabaru i govorite: »Nismo li svojom snagom zauzeli Karnajim?«
14»Jer evo, Izraelova kućo, ja ću podići protiv vas narod«, govori Gospodin, Bog nad vojskama. »On će vas pritisnuti od mjesta gdje se ide u Hamat do potoka u pustinji.«
